Нико више не види разлику: АИ глумица брише границу између стварног и вештачког - Филмска индустрија у паници (ВИДЕО)
Нова звезда која је уздрмала филмски свет зове се Тили Норвуд, али за разлику од осталих лица са екрана, она уопште није стварна. Реч је о потпуно вештачки генерисаном лику који је осмислио дигитални студио Сикоја, представљен у комичном видеу који се иронично подсмева празној и предвидивој природи АИ креација.
Најзанимљивије у целој причи јесте то што Тили изгледа запањујуће уверљиво. Њена ведрина и "девојка из комшилука" шарм не остављају утисак машински створене копије, већ готово да бришу границу између стварног глумца и дигиталне имитације.
Технологија која стоји иза Тили напредује невероватном брзином. Креатори су у њен лик уградили безбројне гесте и манире, преузете од генерација глумаца који су некада мукотрпно градили сопствену каријеру и стил. Истовремено, сама естетика филмске и телевизијске продукције постаје све шаблонскија, отварајући простор вештачким лицима да се савршено уклопе у "долину језивог" где стварно и нестварно постају нераздвојиви.
Феминисти тврде да проблем није само у "појму лепоте коју обликују углавном мушки програмери", већ и у свеопштем "мизогином" дизајну садржаја који преплављује екран. Тако се ствара терен на којем овакве фигуре не само да могу постојати већ и да делују природније од правих људи.
Иако је могуће да Тили никада неће имати праву каријеру са агентима и улогама, јасно је да АИ глумци постају реалност. Прошле године филм Алиен: Ромулус користио је дигиталног аватара покојног Ијана Холма, што је изгледало неубедљиво, али сада је технологија отишла много даље.
Медији засад Тили третирају са дозом ироније, али иза ње стоји тим озбиљних стручњака и адвоката спремних да бране права на "бренд". Директорка компаније, Елин Ван Дер Велден, стала је у одбрану овог пројекта, док се поставља питање ко су људи који заправо пишу кодове и "оживљавају" овакве дигиталне Франкенштајн ликове.
Све гласнији су позиви аифобичне јавности да филмска индустрија повуче црту и одбије сарадњу са оваквим моделима "хипер-плагијата". Поједини критичари сматрају да је потребно вратити се основама, радити са правим глумцима у реалним околностима и градити покрете сличне онима који су некада бранили аутентичност у другим областима културе.
Да ли ће индустрија стати на пут "Тили генерацији" или ће публика прихватити нови стандард вештачких лица, питање је које ће обликовати будућност кинематографије.
