Нови папа шокирао Ватикан: Десет ствари које нисте знали о Лаву Четрнаестом
У Риму ништа није било као што се очекивало. Када је дим са Сикстинске капеле поручио да је нови поглавар изабран, многи су очекивали име неког од фаворита – али не и Роберта Френсиса Превоа.
Ипак, управо он, 69-годишњи кардинал из Чикага, постао је папа Лав XIV, први Американац на челу Римокатоличке цркве. Док су ватикански ходници одзвањали шапатима изненађења, свет је покушавао да схвати: ко је заправо нови папа?
Први утисак? Он делује као аутсајдер, кандидат о којем се мало знало и који никада није био у првом плану. А сада – предводи милијарду верника широм света.
1. Американац који није амерички тип
Иако рођен у Чикагу, у Ватикану су га доживљавали као најмање америчког међу свим америчким кардиналима. Десет година провео је у Трухиљу у Перуу као мисионар, а затим и као бискуп у Čiklayu од 2014. до 2023. године.
Те године нису остале без трага – и по говору и по ставу. На Тргу Светог Петра, своје прво обраћање одржао је течним шпанским и италијанским.
2. У папу веровао и сам папа
Према речима ватиканског извештача CNN-a, Кристофера Лемба, папа Франческо имао је „изузетно високо мишљење“ о Превоу. “Волео га је и веровао му.” Ламб га описује као промишљеног, сталоженог човека који зна да слуша и не прети доминацијом. То му је, очигледно, донело много савезника.
3. Припадник реда са дугом традицијом
Папа Лав XIV припада редовничком реду аугустинаца, који има дубоке корене широм света. Био је и њихов поглавар, што довољно говори о његовим способностима. У првом обраћању цитирао је Светог Августина: „За вас сам бискуп, с вама сам, на крају, хришћанин.“ Порука је била јасна – хијерархија не сме потиснути заједништво.
4. Управљачко искуство му није страно
Као префект Дикастерије за бискупе, Прево је био задужен за избор и процену бискупских кандидата широм света. Осим тога, био је и председник Папинске комисије за Латинску Америку. Према Елизи Ален, још једној аналитичарки CNN-a, Прево се издвајао као неко ко зна шта жели, али то не намеће силом.
5. Мисија пре свега
„Још увек се сматрам мисионаром“, рекао је у интервјуу за Ватицан News. Његов рад у Латинској Америци обликовао га је више него било шта друго. Иако долази са Запада, његова пажња је увек била усмерена ка глобалној цркви. Није случајно што је више од половине своје каријере провео ван САД.
6. И амерички и перуански
Можда је рођен у САД, али од 2015. године има и перуанско држављанство. Национални миграциони регистар Перуа то јасно бележи. Зато не чуди што је председница Перуа, Дина Болуарте, његово изабрање описала као „историјски тренутак за Перу и цео свет“.
7. Име које носи дубоку поруку
Лав XIII, последњи папа са тим именом, био је познат по залагању за сиромашне и раднике. Управо то име изабрао је нови папа – и тиме послао снажан сигнал: биће настављач друштвено ангажоване цркве. Борба против неправде и маргинализације остаће у фокусу.
8. Центриста са тенденцијом помирења
Није екстреман ни у једном правцу. Слаже се са реформским приступом папе Фрање, посебно по питању инклузивности и друштвене правде. Ипак, у моралним питањима задржава уздржанији став. То га чини прихватљивим и за конзервативнија крила унутар црквене хијерархије.
9. Математика и теологија – спој прецизности и вере
Дипломирао је математику на Универзитету Виланова у Пенсилванији, а затим стекао и теолошку диплому у Чикагу. Студирао је и канонско право у Риму и касније га предавао у Трухиљу. Ова комбинација логике и вере даје му специфичан, рационално-духовни приступ црквеним питањима.
10. Папа са рекетом
Неформална страна? Лав XIV обожава тенис. “Сматрам се правим рекреативцем,” рекао је, додајући да му недостају тренинзи откад је напустио Перу. Кад није у контакту с верницима или бискупима, воли да чита, шета и открива нова места. И да, радује се повратку на тениски терен.
Овај папа није спектакуларан у јавним наступима, не користи тешке речи нити тражи аплауз. И можда баш у томе лежи његова снага.
Тиха харизма, суптилна одлучност и разумевање света изван граница Ватикана – то је оно што га издваја. Питање је само: да ли је то довољно да поведе цркву кроз наредну епоху – мирну или бурну? Остаје да се види.