Обогаћени уранијум је премештен пре удара?! Да ли је Америка гађала празне бункере у Ирану?!

Како је ирански нуклеарни програм током последње две деценије растао и постајао све софистициранији, многи званичници и нуклеарни стручњаци упозоравали су: можете уништити или онеспособити физичку инфраструктуру, али је веома тешко – или немогуће – уклонити знање које је земља стекла.

Западне силе, укључујући и САД, то су јавно признавале, истичући проблем „неповратног стицања знања“ кроз активности које је Запад оспоравао.

„Сами војни напади не могу уништити напредно нуклеарно знање Ирана“, саопштила је Америчка асоцијација за контролу наоружања, са седиштем у Вашингтону, након што су САД масивним бомбама за пробијање бункера погодиле два главна иранска подземна постројења за обогаћивање уранијума – у Натанзу и Фордоу.

„Напади ће уназадити ирански програм, али по цену јачања одлучности Техерана да обнови своје осетљиве нуклеарне активности. Такође, постоји могућност да се Иран повуче из Споразума о неширењу нуклеарног оружја и крене путем наоружавања.“

Израел је такође тврдио да је елиминисао иранске нуклеарне научнике, али се о особљу које учествује у иранском програму мало зна, а званичници изражавају сумњу да су ти атентати озбиљно утицали на нуклеарно знање Ирана – иако су могли успорити краткорочни напредак.

Ирански нуклеарни програм и међународни споразуми

Запад тврди да Иран нема цивилно оправдање за обогаћивање уранијума до нивоа близу војне чистоће. Иран, пак, инсистира да су његови циљеви искључиво мирољубиви и да има право да обогаћује уранијум колико жели.

Ирански програм брзо је напредовао откако је Доналд Трамп 2018. повукао САД из нуклеарног споразума из 2015. године, којим су Техеран и светске силе постигли договор о ограничавању нуклеарних активности у замену за ублажавање санкција.

Након тог повлачења и повратка америчких санкција, Иран је значајно премашио ограничења која је споразум наметао – укључујући и ниво чистоће уранијума који сме да обогаћује и количину коју сме да складишти.

Иранске залихе уранијума

Најмање до првих израелских напада 13. јуна, Иран је обогаћивао уранијум до 60% чистоће – што је велики корак ка војној чистоћи од око 90% – и значајно изнад 3,67%, колико је било дозвољено споразумом из 2015. године, којег се Иран придржавао све до годину дана након америчког повлачења.

Према последњем извештају Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) од 31. марта, Иран је имао довољно уранијума обогаћеног до 60% да, ако настави с даљим обогаћивањем, може да произведе материјал за девет нуклеарних бомби. Уз то, поседује и додатне залихе са нижим нивоима обогаћености – 20% и 5%.

Ефекат америчких и израелских напада на иранска нуклеарна постројења још увек није познат. Осим локација на којима се уранијум активно обогаћује, САД су погодиле и Исфахан – за који званичници тврде да под земљом чува велике залихе најобогаћенијег иранског уранијума.

Отворено питање остаје: колико високо обогаћеног уранијума Иран још има?

Високи ирански извор рекао је за Реутерс у недељу да је већина високо обогаћеног уранијума из Фордоа пребачена на непознату локацију пре него што су САД извршиле напад.

Заменик министра спољних послова Казем Gharibabadi изјавио је прошлог викенда за државну телевизију да ће Иран предузети кораке како би заштитио нуклеарни материјал и опрему – укључујући и оне које више неће пријављивати ИАЕА-и – те да више неће сарађивати с агенцијом као раније.

Могући сценарији и поређење са Северном Корејом

ИАЕА од првих израелских напада пре девет дана није успела да спроведе инспекције у Ирану, али наводи да је у контакту са иранским властима.

Такође је непознато какве кораке Иран планира у вези са својим нуклеарним програмом. Претња повлачењем из Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) указује на могућност да Иран заправо иде ка изради нуклеарне бомбе – упркос званичним тврдњама да му то није циљ.

Једина земља која се до сада повукла из тог споразума јесте Северна Кореја, која је то учинила 2003. године, избацила ИАЕА-ине инспекторе и наставила с тестирањем нуклеарног оружја.

„Наша највећа брига је да ћемо завршити са сценаријем Северне Кореје, где би ови напади могли убедити Иранце да је једини начин за очување режима израда бомбе. Данас нико не бомбардује Северну Кореју, зар не?“ рекао је један европски званичник.

Надзор и будућност иранског нуклеарног програма

Чак и ако се инспекције обнове, због америчког повлачења из споразума 2018. године, Иран је већ уклонио додатне механизме надзора које је предвиђао споразум из 2015. То значи да ИАЕА више не зна колико центрифуга Иран поседује на непријављеним локацијама.

ИАЕА наводи да, иако не може да гарантује да су иранске намере у потпуности мирољубиве, тренутно нема кредибилних показатеља о постојању координисаног програма за израду нуклеарног оружја.

Међутим, израелски и амерички напади појачали су забринутост међу дипломатама и другим званичницима да би Иран могао употребити постојеће центрифуге за изградњу тајног постројења за обогаћивање уранијума – које се може сакрити у релативно малој и неупадљивој згради попут складишта.

„Врло је могуће да постоје постројења за обогаћивање уранијума за која не знамо. Иран је велика земља“, рекао је један западни званичник, додајући да Иран може одлучити да причека.

„Ако за две године Иран одлучи да крене испочетка, требало би му свега неколико месеци да постави нови програм и врати се тамо где је био јуче.“

Србија Данас/Index.hr