Obogaćeni uranijum je premešten pre udara?! Da li je Amerika gađala prazne bunkere u Iranu?!
Noćni vojni napadi Sjedinjenih Američkih Država, koji su prema rečima predsednika Donalda Trampa „razorili“ glavna iranska nuklearna postrojenja, staviće na iskušenje pretpostavku da takvi napadi mogu odložiti nuklearni program, iako ne i uništiti odlučnost Irana da dođe do nuklearnog oružja.
Kako je iranski nuklearni program tokom poslednje dve decenije rastao i postajao sve sofisticiraniji, mnogi zvaničnici i nuklearni stručnjaci upozoravali su: možete uništiti ili onesposobiti fizičku infrastrukturu, ali je veoma teško – ili nemoguće – ukloniti znanje koje je zemlja stekla.
Zapadne sile, uključujući i SAD, to su javno priznavale, ističući problem „nepovratnog sticanja znanja“ kroz aktivnosti koje je Zapad osporavao.
„Sami vojni napadi ne mogu uništiti napredno nuklearno znanje Irana“, saopštila je Američka asocijacija za kontrolu naoružanja, sa sedištem u Vašingtonu, nakon što su SAD masivnim bombama za probijanje bunkera pogodile dva glavna iranska podzemna postrojenja za obogaćivanje uranijuma – u Natanzu i Fordou.
„Napadi će unazaditi iranski program, ali po cenu jačanja odlučnosti Teherana da obnovi svoje osetljive nuklearne aktivnosti. Takođe, postoji mogućnost da se Iran povuče iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i krene putem naoružavanja.“
Izrael je takođe tvrdio da je eliminisao iranske nuklearne naučnike, ali se o osoblju koje učestvuje u iranskom programu malo zna, a zvaničnici izražavaju sumnju da su ti atentati ozbiljno uticali na nuklearno znanje Irana – iako su mogli usporiti kratkoročni napredak.
Iranski nuklearni program i međunarodni sporazumi
Zapad tvrdi da Iran nema civilno opravdanje za obogaćivanje uranijuma do nivoa blizu vojne čistoće. Iran, pak, insistira da su njegovi ciljevi isključivo miroljubivi i da ima pravo da obogaćuje uranijum koliko želi.
Iranski program brzo je napredovao otkako je Donald Tramp 2018. povukao SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, kojim su Teheran i svetske sile postigli dogovor o ograničavanju nuklearnih aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija.
Nakon tog povlačenja i povratka američkih sankcija, Iran je značajno premašio ograničenja koja je sporazum nametao – uključujući i nivo čistoće uranijuma koji sme da obogaćuje i količinu koju sme da skladišti.
Iranske zalihe uranijuma
Najmanje do prvih izraelskih napada 13. juna, Iran je obogaćivao uranijum do 60% čistoće – što je veliki korak ka vojnoj čistoći od oko 90% – i značajno iznad 3,67%, koliko je bilo dozvoljeno sporazumom iz 2015. godine, kojeg se Iran pridržavao sve do godinu dana nakon američkog povlačenja.
Prema poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) od 31. marta, Iran je imao dovoljno uranijuma obogaćenog do 60% da, ako nastavi s daljim obogaćivanjem, može da proizvede materijal za devet nuklearnih bombi. Uz to, poseduje i dodatne zalihe sa nižim nivoima obogaćenosti – 20% i 5%.
Efekat američkih i izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja još uvek nije poznat. Osim lokacija na kojima se uranijum aktivno obogaćuje, SAD su pogodile i Isfahan – za koji zvaničnici tvrde da pod zemljom čuva velike zalihe najobogaćenijeg iranskog uranijuma.
Otvoreno pitanje ostaje: koliko visoko obogaćenog uranijuma Iran još ima?
Visoki iranski izvor rekao je za Reuters u nedelju da je većina visoko obogaćenog uranijuma iz Fordoa prebačena na nepoznatu lokaciju pre nego što su SAD izvršile napad.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Gharibabadi izjavio je prošlog vikenda za državnu televiziju da će Iran preduzeti korake kako bi zaštitio nuklearni materijal i opremu – uključujući i one koje više neće prijavljivati IAEA-i – te da više neće sarađivati s agencijom kao ranije.
Mogući scenariji i poređenje sa Severnom Korejom
IAEA od prvih izraelskih napada pre devet dana nije uspela da sprovede inspekcije u Iranu, ali navodi da je u kontaktu sa iranskim vlastima.
Takođe je nepoznato kakve korake Iran planira u vezi sa svojim nuklearnim programom. Pretnja povlačenjem iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) ukazuje na mogućnost da Iran zapravo ide ka izradi nuklearne bombe – uprkos zvaničnim tvrdnjama da mu to nije cilj.
Jedina zemlja koja se do sada povukla iz tog sporazuma jeste Severna Koreja, koja je to učinila 2003. godine, izbacila IAEA-ine inspektore i nastavila s testiranjem nuklearnog oružja.
„Naša najveća briga je da ćemo završiti sa scenarijem Severne Koreje, gde bi ovi napadi mogli ubediti Irance da je jedini način za očuvanje režima izrada bombe. Danas niko ne bombarduje Severnu Koreju, zar ne?“ rekao je jedan evropski zvaničnik.
Nadzor i budućnost iranskog nuklearnog programa
Čak i ako se inspekcije obnove, zbog američkog povlačenja iz sporazuma 2018. godine, Iran je već uklonio dodatne mehanizme nadzora koje je predviđao sporazum iz 2015. To znači da IAEA više ne zna koliko centrifuga Iran poseduje na neprijavljenim lokacijama.
IAEA navodi da, iako ne može da garantuje da su iranske namere u potpunosti miroljubive, trenutno nema kredibilnih pokazatelja o postojanju koordinisanog programa za izradu nuklearnog oružja.
Međutim, izraelski i američki napadi pojačali su zabrinutost među diplomatama i drugim zvaničnicima da bi Iran mogao upotrebiti postojeće centrifuge za izgradnju tajnog postrojenja za obogaćivanje uranijuma – koje se može sakriti u relativno maloj i neupadljivoj zgradi poput skladišta.
„Vrlo je moguće da postoje postrojenja za obogaćivanje uranijuma za koja ne znamo. Iran je velika zemlja“, rekao je jedan zapadni zvaničnik, dodajući da Iran može odlučiti da pričeka.
„Ako za dve godine Iran odluči da krene ispočetka, trebalo bi mu svega nekoliko meseci da postavi novi program i vrati se tamo gde je bio juče.“
Srbija Danas/Index.hr
