Ово ОСТРВО је иранска нафтна артерија, а многи сматрају да је баш оно РАЗЛОГ РАТА: "Ахилова пета" Трампова вишедеценијска жеља, а заузимање би изазвало ХАОС на енергетским тржиштима
У интервјуу за британске новине још 1988. године, тада млади њујоршки магнат за некретнине Доналд Трамп био је упитан о својим плановима за будућност. У свом препознатљивом стилу имао је много тога да каже: хвалио се да би једног дана могао да се кандидује за председника и обећавао да ће Америци вратити "поштовање" на светској сцени. Такође је имао оштре речи за Исламску Републику Иран, која је већ тада била заклети непријатељ САД након иранске талачке кризе 1979. године.
"Психолошки нас побеђују, чине да изгледамо као потпуни идиоти. Један метак испаљен на једног од наших људи или бродова, и ја бих разорио острво Харг. Ушао бих и заузео га“, рекао је Трамп за британски лист Гардијан.
Харг где? Пошто је интервју требало да промовише његову књигу "Умеће склапања послова" (The Арт оф the Деал), Трамп је брзо променио тему без додатног објашњења. Али скоро 40 година касније, та успутна реченица сугерише да је знао више о светским питањима него што му се често приписује.
Острво о којем је реч је сурови кречњачки гребен удаљен око 24 километара од иранске обале Персијског залива, мање од половине величине Менхетна. Ипак, тамо се налази главни ирански терминал за извоз нафте, где се 94% нафте коју Иран продаје у иностранству утоварује на супертанкере, углавном намењене за Кину.
Острво још није погођено током америчко-израелског напада на Иран, у којој су уништене војне базе, потопљени ирански ратни бродови, убијен ајатолах Али Хамнеи и погођена складишта горива.
Међутим, све више се спекулише да је главни циљ операције "Епски бес" (Епиц Fury) управо заузимање тог острва нетакнутог, чиме би се Исламској Републици прекинула могућност извоза нафте, а самим тим и финансирања безбедносних снага.
Тиме би Трамп могао да стекне снажан притисак над режимом без слања америчких трупа на иранско копно. Иако би владајући клерици можда остали на власти, њихов простор за деловање био би драстично ограничен, јер извоз нафте чини скоро 40% државног буџета.
"Оно што желимо јесте да огромне иранске резерве нафте извучемо из руку терориста", рекао је саветник Беле куће Џерод Ејген у интервјуу за америчку телевизију Фокс Бизнис.
Ејген је добро упознат са Трамповим размишљањем. Он је извршни директор Националног савета за енергетску доминацију, тела које је председник основао прошле године како би агресивније спроводио циљеве америчке енергетске безбедности.
Непосредни ефекат бомбардовања Ирана био је скок глобалних цена енергије, након што је Иран узвратио затварањем Ормуског мореуза, кроз који пролази око петина светског извоза нафте и течног природног гаса.
Ипак, Трамп можда рачуна да ће дугорочне користи бити веће, посебно ако дође до заузимања тог суровог острва у северном Персијском заливу.
"Заузимање острва би пресекло иранску нафтну артерију, која је кључна за режим", каже аналитичар Петрас Катинас из британског безбедносног института Краљевски институт за одбрамбене студије (РУСИ).
Упркос свему, терминал изгледа и даље ради, танкери су примећени у његовој близини последњих дана.
Неки израелски политичари предлагали су да се терминал потпуно уништи. Опозициони лидер Јаир Лапид рекао је да би то "срушило ирански режим". Али такав потез би могао годинама да блокира ирански извоз и изазове катастрофалне последице за глобалне цене енергије.
Контролисањем терминала, међутим, Трамп би могао да примора постојећи режим на попуштање или чак да изазове његов потпуни колапс.
Острво се налази око 300 миља западно од Ормуског мореуза и истовремено је највећа предност и највећа слабост модерног Ирана. Нафтни терминал изградила је америчка компанија Арамко крајем 1950-их током владавине иранског шаха.
Током Иранско-ирачког рата (1980–1988) терминал је делимично уништен ирачким бомбардовањем, али је касније обновљен.
Трамп није први амерички лидер који га сматра "Ахиловом петом" Ирана. Током талачке кризе 1979, саветници председника Џимија Картера такође су предлагали заузимање острва како би се режиму одузели приходи од нафте. План је одбијен као превише ризичан.
Касније је покренута неуспешна операција спасавања талаца, током које су се хеликоптери специјалних снага срушили у пешчаној олуји у иранској пустињи.
Харг је био повезан и са инцидентом 2016. године када је десет америчких маринаца задржано након што су ушли у иранске воде близу острва и приказано на иранској државној телевизији.
Иранска Револуционарна гарда планирала је чак да подигне статуу заробљених маринаца као споменик том догађају. Трамп је тада критиковао председника Барака Обаму, рекавши да Иран показује "недостатак поштовања".
Према аналитичару Иану Бремеру, који пише за портал ГЗеро Медиа, острво је мало, није снажно утврђено и релативно лако би могло бити контролисано америчким бродовима и противваздушним системима.
Идеју да би Трамп могао да заузме Харг први је јавно изнео бивши званичник Пентагона Мајкл Рубин, данас аналитичар у Америчком институту за предузетништво.
Он је написао да би заузимање острва могло потпуно пресећи финансије иранског режима.
Америчка контрола над Харгом такође би повећала притисак на Кину, која купује више од 80% иранске нафте упркос санкцијама.
Ипак, многи сматрају да би у кратком року такав потез изазвао хаос на енергетским тржиштима.
Али као алтернатива много крвавијој инвазији на Иран и покушају промене режима, заузимање неколико квадратних километара стратешки најважније територије на свету могло би деловати веома примамљиво.
Из Трампове перспективе, то би можда била најважнија "некретнинска аквизиција" коју је икада направио.
Србија Данас/Телеграф