Ovo OSTRVO je iranska naftna arterija, a mnogi smatraju da je baš ono RAZLOG RATA: "Ahilova peta" Trampova višedecenijska želja, a zauzimanje bi izazvalo HAOS na energetskim tržištima
U intervjuu za britanske novine još 1988. godine, tada mladi njujorški magnat za nekretnine Donald Tramp bio je upitan o svojim planovima za budućnost. U svom prepoznatljivom stilu imao je mnogo toga da kaže: hvalio se da bi jednog dana mogao da se kandiduje za predsednika i obećavao da će Americi vratiti "poštovanje" na svetskoj sceni. Takođe je imao oštre reči za Islamsku Republiku Iran, koja je već tada bila zakleti neprijatelj SAD nakon iranske talačke krize 1979. godine.
"Psihološki nas pobeđuju, čine da izgledamo kao potpuni idioti. Jedan metak ispaljen na jednog od naših ljudi ili brodova, i ja bih razorio ostrvo Harg. Ušao bih i zauzeo ga“, rekao je Tramp za britanski list Gardijan.
Harg gde? Pošto je intervju trebalo da promoviše njegovu knjigu "Umeće sklapanja poslova" (The Art of the Deal), Tramp je brzo promenio temu bez dodatnog objašnjenja. Ali skoro 40 godina kasnije, ta usputna rečenica sugeriše da je znao više o svetskim pitanjima nego što mu se često pripisuje.
Ostrvo o kojem je reč je surovi krečnjački greben udaljen oko 24 kilometara od iranske obale Persijskog zaliva, manje od polovine veličine Menhetna. Ipak, tamo se nalazi glavni iranski terminal za izvoz nafte, gde se 94% nafte koju Iran prodaje u inostranstvu utovaruje na supertankere, uglavnom namenjene za Kinu.
Ostrvo još nije pogođeno tokom američko-izraelskog napada na Iran, u kojoj su uništene vojne baze, potopljeni iranski ratni brodovi, ubijen ajatolah Ali Hamnei i pogođena skladišta goriva.
Međutim, sve više se spekuliše da je glavni cilj operacije "Epski bes" (Epic Fury) upravo zauzimanje tog ostrva netaknutog, čime bi se Islamskoj Republici prekinula mogućnost izvoza nafte, a samim tim i finansiranja bezbednosnih snaga.
Time bi Tramp mogao da stekne snažan pritisak nad režimom bez slanja američkih trupa na iransko kopno. Iako bi vladajući klerici možda ostali na vlasti, njihov prostor za delovanje bio bi drastično ograničen, jer izvoz nafte čini skoro 40% državnog budžeta.
"Ono što želimo jeste da ogromne iranske rezerve nafte izvučemo iz ruku terorista", rekao je savetnik Bele kuće Džerod Ejgen u intervjuu za američku televiziju Foks Biznis.
Ejgen je dobro upoznat sa Trampovim razmišljanjem. On je izvršni direktor Nacionalnog saveta za energetsku dominaciju, tela koje je predsednik osnovao prošle godine kako bi agresivnije sprovodio ciljeve američke energetske bezbednosti.
Neposredni efekat bombardovanja Irana bio je skok globalnih cena energije, nakon što je Iran uzvratio zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa.
Ipak, Tramp možda računa da će dugoročne koristi biti veće, posebno ako dođe do zauzimanja tog surovog ostrva u severnom Persijskom zalivu.
"Zauzimanje ostrva bi preseklo iransku naftnu arteriju, koja je ključna za režim", kaže analitičar Petras Katinas iz britanskog bezbednosnog instituta Kraljevski institut za odbrambene studije (RUSI).
Uprkos svemu, terminal izgleda i dalje radi, tankeri su primećeni u njegovoj blizini poslednjih dana.
Neki izraelski političari predlagali su da se terminal potpuno uništi. Opozicioni lider Jair Lapid rekao je da bi to "srušilo iranski režim". Ali takav potez bi mogao godinama da blokira iranski izvoz i izazove katastrofalne posledice za globalne cene energije.
Kontrolisanjem terminala, međutim, Tramp bi mogao da primora postojeći režim na popuštanje ili čak da izazove njegov potpuni kolaps.
Ostrvo se nalazi oko 300 milja zapadno od Ormuskog moreuza i istovremeno je najveća prednost i najveća slabost modernog Irana. Naftni terminal izgradila je američka kompanija Aramko krajem 1950-ih tokom vladavine iranskog šaha.
Tokom Iransko-iračkog rata (1980–1988) terminal je delimično uništen iračkim bombardovanjem, ali je kasnije obnovljen.
Tramp nije prvi američki lider koji ga smatra "Ahilovom petom" Irana. Tokom talačke krize 1979, savetnici predsednika Džimija Kartera takođe su predlagali zauzimanje ostrva kako bi se režimu oduzeli prihodi od nafte. Plan je odbijen kao previše rizičan.
Kasnije je pokrenuta neuspešna operacija spasavanja talaca, tokom koje su se helikopteri specijalnih snaga srušili u peščanoj oluji u iranskoj pustinji.
Harg je bio povezan i sa incidentom 2016. godine kada je deset američkih marinaca zadržano nakon što su ušli u iranske vode blizu ostrva i prikazano na iranskoj državnoj televiziji.
Iranska Revolucionarna garda planirala je čak da podigne statuu zarobljenih marinaca kao spomenik tom događaju. Tramp je tada kritikovao predsednika Baraka Obamu, rekavši da Iran pokazuje "nedostatak poštovanja".
Prema analitičaru Ianu Bremeru, koji piše za portal GZero Media, ostrvo je malo, nije snažno utvrđeno i relativno lako bi moglo biti kontrolisano američkim brodovima i protivvazdušnim sistemima.
Ideju da bi Tramp mogao da zauzme Harg prvi je javno izneo bivši zvaničnik Pentagona Majkl Rubin, danas analitičar u Američkom institutu za preduzetništvo.
On je napisao da bi zauzimanje ostrva moglo potpuno preseći finansije iranskog režima.
Američka kontrola nad Hargom takođe bi povećala pritisak na Kinu, koja kupuje više od 80% iranske nafte uprkos sankcijama.
Ipak, mnogi smatraju da bi u kratkom roku takav potez izazvao haos na energetskim tržištima.
Ali kao alternativa mnogo krvavijoj invaziji na Iran i pokušaju promene režima, zauzimanje nekoliko kvadratnih kilometara strateški najvažnije teritorije na svetu moglo bi delovati veoma primamljivo.
Iz Trampove perspektive, to bi možda bila najvažnija "nekretninska akvizicija" koju je ikada napravio.
Srbija Danas/Telegraf
