"Плашимо се и нервозни смо..." Трамп стеже обруч око Гренланда, људи тамо у страху због његових претњи - "Не желимо Америку"

 Неколико година касније, страх је заменио смех, посебно када су Трамп и његови сарадници саопштили да се активно разматра понуда за куповину територије која вековима припада Данској, па чак и да, ако је потребно, острво преузму силом.

- Народ Гренланда не жели да постане амерички. Ми нисмо на продају - рекла је за "Би-Би-Си" Миа Кемниц, 32-годишња власница фирме из гренландске престонице Нука.

Трампове изјаве су код Гренланђана изазвале нервозу и огорчење - како на самом острву, тако и међу онима који живе у иностранству. Забринутост је додатно појачана након што су Сједињене Америчке Државе (САД) током војне операције киднаповале председника Венецуеле Николаса Мадура из његове резиденције у Каракасу после чега је одведен у Њујорк и оптужен за трговину дрогом и наркотероризам.

- Контактирала сам са сестром на Гренланду и рекла јој да, ако се икада оствари оно незамисливо, моћи ће да дође да живи код нас - казала је Тупарнак Копек, 40-годишњакиња која се преселила у Канаду, још једну земљу коју је Трамп хтео да припоји САД-у.

Аја Кемниц, једна од две посланице у данском парламенту које представљају Гренланд, каже да су изјаве Трампове администрације "јасна претња" и да су је "згрозиле" посебно зато што је, подсећа Гренланд члан НАТО савеза.

Крај НАТО савеза ако Трамп пошаље војску

Гренланд је територија са најређом насељеношћу на свету. Како је већи део арктичког острва прекривен ледом, већина становништва живи у Нуку и дуж југозападне обале. Ипак, Гренланд има велики стратешки значај за Сједињене Државе - због чега оне тамо имају војно присуство још од Другог светског рата. Његов положај између Северне Америке и Арктика чини га идеалним за системе раног упозорења у случају ракетних напада.

У новије време расте и интересовање за природна богатства Гренланда, укључујући ретке земне минерале, који постају приступачнији како се лед топи услед климатских промена.

- Није пријатно то што је нас свега 56.000, а суочавамо се са оваквим претњама - ако их уопште тако можемо назвати - које долазе од гиганта попут САД. Гренланђани су због овог узнемирени, јер ово није нешто што олако схватамо - објаснила је Масана Егеде, уредница гренландског листа "Сермитсиак".

Стручњаци су углавном сагласни да би војно преузимање Гренланда за САД било релативно лако изводљиво, али да би геополитичке последице тога фактички значиле крај НАТО савеза. Након што је питање власништва над Гренландом поново отворено у Белој кући, шест европских савезника објавило је заједничку изјаву у којој су поручили да о будућности Гренланда треба да одлучују његови становници.

- Као Гренланђанка, не могу а да се не запитам: колико ми вредимо тим савезницима? Докле су они спремни да иду да би нас заштитили? - пита се Миа, док њена сународница Тупарнак истиче да је "поштовање много више од савезништва на папиру".

За независност од Данске, али против америчког власништва

Истраживања јавног мњења стално показују да Гренланђани углавном подржавају идеју евентуалне независности од Данске, али се противе томе да буду "у власништву" Сједињених Држава. Гренланд има широку аутономију, док Данска задржава контролу над спољном политиком и одбраном.

Можда је баш зато Алекацијак Пири, 42-годишњи Инуит ловац из забаченог северног места Канак, деловао равнодушно према идеји америчког "власништва".

- То би значило прелазак са једног господара на другог, са једног окупатора на другог. Ми смо колонија под Данском. Већ много губимо због тога што смо под данском влашћу. Немам времена да се бавим Трампом. Нашем народу је помоћ потребна сада - истакао је Пири и додао да ловци попут њега лове са псима на морском леду и баве се риболовом, али се "лед топи и ловци више не могу да живе од тога".

Кристијан Келдсен из Гренландског пословног удружења нагласио је да је Гренланд отворен за пословну сарадњу са САД-ом и подсетио да сада постоје директни летови између Гренланда и Њујорка, што је, како каже, јасан знак да "нема потребе да нас ико преузима силом".

Трампов син делио бескућницима храну и качкете, па их терао пред камере

Грк Христос Конијарис, који је као постдипломац живео на Гренланду пре него што се преселио у Данску, каже да је син лидера Америке, Доналд Трамп млађи, долетео авионом на острво када су пре годину дана почели први летови из Сједињених Држава.

Иако је посета представљена као туристичка, син тада тек изабраног председника САД, који је био у пратњи десничарског активисте Чарлија Кирка, није ништа препуштао случају.

- Моји пријатељи са Гренланда су ми говорили да је Доналд Трамп млађи тражио бескућнике, давао им храну и качкете на којима је писало "Учинимо Гренланд поново великим". Такође, тражили су од њих да стану пред камере и да кажу да желе да постану део Сједињених Држава. Након ове посете и првих изјава његовог оца, све је кренуло. Људи се плаше јер 85 одсто њих не жели да припада Америци - истакао је Конијарис за грчки лист "Катимерини".

Мрачна страна гренландског града

Јоана Маврокефалиду, социјална радница пореклом из Грчке која је на Гренланду живела три године, открила је мрачну страну подручја далеко од престонице Нука.

- Због посла сам два месеца живела у Тасилаку (раније Ангмагсалик), граду од 2.500 становника који се налази на истоку острва. То је подручје са највећом стопом самоубистава на свету. Много људи има велики проблем са алкохолом, деца шетају улицом касно ноћу са врло мало одеће на себи иако температура зна да падне и до минус 20 степени испод нуле. Говоримо о занемареној деци. Врло често би нам говорили да су пронашли свог оца обешеног. Већина становника је депресивна, међутим, они су добри и осетљиви људи који су веома свесни својих проблема - говори Маврокефалиду.

Србија Данас/BBC