"Путин грицка по ивицама Украјине" Шокантан ратни план чланице НАТО-а: Најавили и уништење инфраструктуре у овом случају

Летонија интензивно ради на свеобухватном плану за непредвиђене ситуације који би омогућио брзо затварање и демонтажу друмских и железничких веза дуж источне границе са Русијом у случају погоршања безбедносне ситуације. 

Министар одбране Андрис Спрудс изјавио је у интервјуу за ЛСМ да Војни савет и Министарство саобраћаја заједнички припремају координисане процене. „Ако се војна претња повећа, не искључујемо демонтажу друмске и железничке инфраструктуре. Ниједан војни вагон који припада окупаторима неће проћи кроз летонску територију“, нагласио је Спрудс. Председник Едгарс Ринкевичс потврдио је широк приступ јачању контроле над источном границом, наглашавајући да мере превазилазе само железнице и укључују путеве и ограничавање мобилности. „Главни задатак је спровођење већ утврђених мера, и припрема модела деловања у кризи за железнице. Након јасног плана и ресурса, консултоваћемо се са балтичким партнерима“, рекао је председник.

У новембру 2025. године, Летонија је започела процену демонтаже железничких пруга према Русији, а влада је задужена за почетну процену до краја године у координацији са Националним оружаним снагама и балтичким суседима. Ринкевичс је нагласио важност заједничког приступа са Литванијом и Естонијом, узимајући у обзир положај оружаних снага и могуће социоекономске последице. Безбедносна ситуација дуж границе је описана као напета на дужи рок, а исклизнуће пруге је само једна од опција за јачање националне одбране. „Не можемо искључити ниједну меру“, рекао је председник, преноси "United24media.com". Као део шире стратегије, Летонија је завршила изградњу физичких баријера дуж целе границе са Русијом до краја децембра 2025. године – укупно 280 километара ограде. Министар унутрашњих послова Рихардс Козловскис је то описао као стратешки важан корак. „Процес опремања границе високотехнолошким системима за надзор је у току. Циљ је успостављање најмодерније граничне службе дуж источне границе ЕУ“, рекао је.

Поред ограде, граде се пратећа инфраструктура, патролни путеви, а у пролеће 2026. године планирана је изградња понтонских стаза у мочварама близу језера Пител, где је конвенционални приступ ограничен, како би се побољшала мобилност и могућност брзог реаговања. Ове мере долазе у време појачаних тензија на источном крилу НАТО-а, где су Летонија, Естонија и Литванија и даље најизложеније потенцијалним претњама од Русије. Летонски званичници истичу да је циљ превентивно јачање одбране и одвраћања како би се избегла потреба за драстичним корацима у кризи.

Подсетимо да је недавно бивши британски дипломата и професор на Кингс колеџу у Лондону, Тим Виласи-Вилси, изазвао велику забринутост упозорењем да се руски председник Владимир Путин неће зауставити на Украјини и да би већ 2026. године могао да започне нове агресивне потезе, укључујући и директан тест НАТО савеза у малом естонском граду Нарва. У интервјуу за "The Сун", Виласи-Вилси је изјавио: „Очекујем да ће Владимир Путин имати добру 2026. годину. Ни на тренутак не мислим да је Путинов пројекат завршен.“ Према његовим речима, чак и ако се борбе у Украјини смире или дође до споразума који би Кремљ прогласио победом, Русија ће тражити нове могућности за проширење свог утицаја.

Он предвиђа да би Путин прво почео да „грицка по ивицама Украјине“ како би тестирао колико су чврсте безбедносне гаранције Запада. Тек тада би могао да се окрене другим рањивим тачкама, попут Грузије или Молдавије, али најопаснија мета, каже он, јесте Нарва. „Она коју сам увек сматрао веома опасном је Нарва, у којој живи 80 одсто руског становништва. Да ли заиста верујемо да би Сједињене Америчке Државе ратовале због града у Естонији? Нисам више сигуран да верујем“, упозорио је Виласи-Вилси. Нарва, са око 56.000 становника, налази се одмах поред руског града Ивангорода, одвојен само реком Нарва. Град је једна од најисточнијих тачака Европске уније и НАТО-а. Демографија додатно повећава ризик. Око 97 одсто становништва говори руски, а многи имају породичне везе у Русији. Путин је 2022. године јавно изјавио да је Нарва „историјски руска територија“ коју треба „вратити“, што је додатно појачало страхове. Стручњаци из Чатам Хауса слажу се да Москва Нарву види као „незавршен посао“ и да је град изузетно рањив на руске хибридне операције.

Литванске власти су 2025. године идентификовале укупно 1.721 држављанина Русије и Белорусије као претњу по националну безбедност, јавни ред или јавно здравље земље, што представља значајно повећање у односу на претходну годину, објавио је портал „Current Тиме“, позивајући се на Одељење за миграције литванског Министарства унутрашњих послова.