"Putin gricka po ivicama Ukrajine" Šokantan ratni plan članice NATO-a: Najavili i uništenje infrastrukture u ovom slučaju

Letonija intenzivno radi na sveobuhvatnom planu za nepredviđene situacije koji bi omogućio brzo zatvaranje i demontažu drumskih i železničkih veza duž istočne granice sa Rusijom u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije. 

Ministar odbrane Andris Spruds izjavio je u intervjuu za LSM da Vojni savet i Ministarstvo saobraćaja zajednički pripremaju koordinisane procene. „Ako se vojna pretnja poveća, ne isključujemo demontažu drumske i železničke infrastrukture. Nijedan vojni vagon koji pripada okupatorima neće proći kroz letonsku teritoriju“, naglasio je Spruds. Predsednik Edgars Rinkevičs potvrdio je širok pristup jačanju kontrole nad istočnom granicom, naglašavajući da mere prevazilaze samo železnice i uključuju puteve i ograničavanje mobilnosti. „Glavni zadatak je sprovođenje već utvrđenih mera, i priprema modela delovanja u krizi za železnice. Nakon jasnog plana i resursa, konsultovaćemo se sa baltičkim partnerima“, rekao je predsednik.

U novembru 2025. godine, Letonija je započela procenu demontaže železničkih pruga prema Rusiji, a vlada je zadužena za početnu procenu do kraja godine u koordinaciji sa Nacionalnim oružanim snagama i baltičkim susedima. Rinkevičs je naglasio važnost zajedničkog pristupa sa Litvanijom i Estonijom, uzimajući u obzir položaj oružanih snaga i moguće socioekonomske posledice. Bezbednosna situacija duž granice je opisana kao napeta na duži rok, a iskliznuće pruge je samo jedna od opcija za jačanje nacionalne odbrane. „Ne možemo isključiti nijednu meru“, rekao je predsednik, prenosi "United24media.com". Kao deo šire strategije, Letonija je završila izgradnju fizičkih barijera duž cele granice sa Rusijom do kraja decembra 2025. godine – ukupno 280 kilometara ograde. Ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis je to opisao kao strateški važan korak. „Proces opremanja granice visokotehnološkim sistemima za nadzor je u toku. Cilj je uspostavljanje najmodernije granične službe duž istočne granice EU“, rekao je.

Pored ograde, grade se prateća infrastruktura, patrolni putevi, a u proleće 2026. godine planirana je izgradnja pontonskih staza u močvarama blizu jezera Pitel, gde je konvencionalni pristup ograničen, kako bi se poboljšala mobilnost i mogućnost brzog reagovanja. Ove mere dolaze u vreme pojačanih tenzija na istočnom krilu NATO-a, gde su Letonija, Estonija i Litvanija i dalje najizloženije potencijalnim pretnjama od Rusije. Letonski zvaničnici ističu da je cilj preventivno jačanje odbrane i odvraćanja kako bi se izbegla potreba za drastičnim koracima u krizi.

Podsetimo da je nedavno bivši britanski diplomata i profesor na Kings koledžu u Londonu, Tim Vilasi-Vilsi, izazvao veliku zabrinutost upozorenjem da se ruski predsednik Vladimir Putin neće zaustaviti na Ukrajini i da bi već 2026. godine mogao da započne nove agresivne poteze, uključujući i direktan test NATO saveza u malom estonskom gradu Narva. U intervjuu za "The Sun", Vilasi-Vilsi je izjavio: „Očekujem da će Vladimir Putin imati dobru 2026. godinu. Ni na trenutak ne mislim da je Putinov projekat završen.“ Prema njegovim rečima, čak i ako se borbe u Ukrajini smire ili dođe do sporazuma koji bi Kremlj proglasio pobedom, Rusija će tražiti nove mogućnosti za proširenje svog uticaja.

On predviđa da bi Putin prvo počeo da „gricka po ivicama Ukrajine“ kako bi testirao koliko su čvrste bezbednosne garancije Zapada. Tek tada bi mogao da se okrene drugim ranjivim tačkama, poput Gruzije ili Moldavije, ali najopasnija meta, kaže on, jeste Narva. „Ona koju sam uvek smatrao veoma opasnom je Narva, u kojoj živi 80 odsto ruskog stanovništva. Da li zaista verujemo da bi Sjedinjene Američke Države ratovale zbog grada u Estoniji? Nisam više siguran da verujem“, upozorio je Vilasi-Vilsi. Narva, sa oko 56.000 stanovnika, nalazi se odmah pored ruskog grada Ivangoroda, odvojen samo rekom Narva. Grad je jedna od najistočnijih tačaka Evropske unije i NATO-a. Demografija dodatno povećava rizik. Oko 97 odsto stanovništva govori ruski, a mnogi imaju porodične veze u Rusiji. Putin je 2022. godine javno izjavio da je Narva „istorijski ruska teritorija“ koju treba „vratiti“, što je dodatno pojačalo strahove. Stručnjaci iz Čatam Hausa slažu se da Moskva Narvu vidi kao „nezavršen posao“ i da je grad izuzetno ranjiv na ruske hibridne operacije.

Litvanske vlasti su 2025. godine identifikovale ukupno 1.721 državljanina Rusije i Belorusije kao pretnju po nacionalnu bezbednost, javni red ili javno zdravlje zemlje, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, objavio je portal „Current Time“, pozivajući se na Odeljenje za migracije litvanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.