"Šaljemo jasnu poruku Putinu" NATO saveznici ulažu 50 milijardi dolara u moćno oružje: Starmer želi da pomeri granice

Projekat pod nazivom „Duboki precizni udar“ predstavio je kabinet britanskog premijera, a o njemu će se detaljnije raspravljati kasnije danas na samitu NATO-a u Ankari, piše BBC.

Britanski premijer Kir Starmer je u Turskoj na svom poslednjem samitu NATO-a u toj ulozi. Tamo bi mogao da se suoči sa kritikama američkog predsednika Donalda Trampa zbog toga što nije predstavio plan za dostizanje 5 procenata BDP-a za izdatke za odbranu do 2035. godine, cilj koji su članice NATO-a dogovorile prošle godine. Ipak, premijer će u sredu okupiti desetak lidera kako bi razgovarali o novom raketnom programu.

Oružje je opisano kao jedno od najnaprednijih u arsenalu NATO-a. Dizajnirano je da pogodi ciljeve udaljene do 300 kilometara sa izuzetnom preciznošću, a domet bi se u budućnosti mogao povećati na čak 2.000 kilometara.

Starmer je rekao da će inicijativa koju predvodi Velika Britanija „pomoći udruživanju evropskih saveznika kako bi NATO ostao bezbedan godinama koje dolaze“. Međutim, kao i kod mnogih drugih vojnih projekata, ne očekuje se da će „Duboki udar“ biti operativan pre 2030-ih.

U junu je američki ministar odbrane Pit Hegset najavio šestomesečni pregled prisustva američkih snaga u Evropi. Predsednik Tramp je više puta jasno stavio do znanja da očekuje veći doprinos članica NATO-a za odbrambene izdatke u Evropi. Na prošlogodišnjem samitu, saveznici su se složili da do 2035. godine izdvoje 5 procenata BDP-a za odbranu i bezbednost.

Starmer je rekao da je „odlučan“ da osigura bezbednost Velike Britanije i saveznika i dodao: „Moramo pojačati napore da stvorimo jači, evropskiji NATO.“ Vlada Velike Britanije se već obavezala da će investirati 300 milijardi funti do 2030. godine kroz Plan investicija u odbranu.

Očekuje se da će Starmer na samitu istaći pretnju koju Rusija predstavlja za Veliku Britaniju i NATO. Britanska vlada je objavila podatke koji pokazuju da je NATO više od 700 puta podigao borbene avione kako bi presreo ruske avione u blizini savezničkog vazdušnog prostora. Ruska vojna aktivnost u vodama oko Velike Britanije takođe je povećana za 30 procenata.

Očekuje se da će premijer naglasiti da NATO ne traži sukob sa Rusijom, ali da mora biti spreman da brani svakog saveznika.

Ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper je rekla: „Sposobnost dubokog i preciznog udara omogućiće Velikoj Britaniji i našim saveznicima da ciljaju vojne ciljeve velike vrednosti i logistiku koja podržava naše vojske. Ovo će odvratiti svakog agresora i ojačati našu zajedničku bezbednost.“

- U Ankari šaljemo jasnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu: NATO je jači, evropskiji i spreman da brani naše građane od dugoročne pretnje koju predstavljaju on i ruska država, dodala je Kuper.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iskoristio je svoj govor na samitu u utorak da pozove saveznike da hitno isporuče sisteme protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitili od sve češćih ruskih napada. Istovremeno, Ukrajina pojačava napade dronovima i raketama dugog dometa na mete u Rusiji, uključujući rafinerije nafte i vojne objekte, što dovodi do nestašice goriva i nestanka struje.

Kancelarija britanskog premijera saopštila je da su oružane snage Ukrajine dokazale da efikasna upotreba sistema dugog dometa može odlučujuće uticati na ishod na bojnom polju. „Ukrajinski udari dugog dometa, poput onih na ključna logistička čvorišta, značajno su uticali na sposobnost Rusije da održi svoje ofanzive“, navodi se u saopštenju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak da će Rusija pažljivo pratiti samit u Ankari. Rekao je da nikakvo novo oružje koje bi Kijev dobio od NATO-a ne bi moglo da spreči Rusiju da nastavi svoju vojnu operaciju dok ne postigne svoje ciljeve. „U kontekstu priprema za ovaj samit, čuli smo mnogo izjava koje se tiču naše zemlje. Na našu žalost, to nisu bile izjave o konstruktivnom angažovanju i dijalogu, već izjave konfrontacione prirode“, rekao je Peskov novinarima. Dodao je da je za Rusiju „rešavanje ovog sukoba političkim i diplomatskim sredstvima i dalje poželjno“.