Си, Моди, Путин: Формира ли се нови глобални фронт против Запада?

Двадесета званична посета Владимира Путина Кини биће без преседана, најавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. И то не само због трајања од четири дана.

„Имамо посебно, привилеговано стратешко партнерство с Кином, чији се обим тешко може преценити“, рекао је Песков. Истовремено, како је додао, постоји сагласност с кинеским друговима да има места и за боље.

У Пекингу се очекује да ће руски концерн Газпром потписати још један споразум с Кином.

Од почетка рата против Украјине и санкција које су уследиле, Кина је далеко највећи купац руске нафте и гаса. У интервјуу за новинску агенцију Синхуа, Путин је објаснио да је његова земља главно тржиште за кинеске аутомобиле.

Нема више страха од немачких аутомобила

Компанија Пелотон Максима Галиченкова продаје их у Москви. Трговац потврђује да је пре рата њихов тржишни удео био само десет посто; сада је преко половине. То је ублажило последице санкција.

Од 2022. до 2024. људи су били опрезни према непознатим маркама, каже Галиченков. Сада су се оне доказале. „Наша продаја је снажна. Ми, трговци кинеским аутомобилима, бојали смо се повратка Аудија, BMW-a или Фолксвагена. Али сада се више не бринемо због њиховог повратка.“

Москва и Пекинг одбацују „дискриминишуће“ санкције у домену глобалне трговине, рекао је Путин у интервјуу. Партнерство између двеју земаља је стабилизујући фактор, додао је. Две земље гледају у истом смеру – у погледу „праведног мултиполарног светског поретка“, каже Путин.

Путин се такође присетио Другог светског рата, у суштини понављајући своје изјаве с Дана победе 9. маја у Москви: „Заједно с нашим кинеским пријатељима одлучно чувамо историјску истину, штитимо сећање на ратне године и супротстављамо се новом неонацизму и милитаризму.“

Путин користи тај наратив и за рат против Украјине. Кина је идеолошки партнер – баш као што се дешава у тој земљи, и Русија појачава свакодневни надзор над својим становништвом путем интернета и закона. Кина је такође највећи трговински партнер Москве.

Робна размена опала

Но, ситуација се погоршала, објаснио је стручњак за Кину Алексеј Чигадајев на једном независном Јутјуб каналу – од јануара до јула ове године трговина између Русије и Кине пала је за више од осам одсто. Мање кинеских аутомобила долази у Русију, а сама Русија извози мање нафте и гаса, казао је стручњак.

„Кинеска привреда више не расте као пре“, каже Чигадајев. „Дакле, нећемо видети рекордни обим билатералне трговине од преко 240 милијарди долара као прошле године.“

Кинеска привреда је око девет пута већа од руске. Пекинг већ добија посебне попусте од Москве, али је у доминантнијој позицији у том партнерству.

Док се кинеском председнику Сију Ђинпингу „удварају“ широм света, Путин је изолован, барем на Западу. Стога Кина има још већи адут, каже Чигадајев.

„Сигурно ће о томе причати. Рећи ће: ‘Драги пријатељу Владимире, излажемо се критици јер од тебе купујемо нафту и гас. Можда ћеш нам понудити нешто друго, можда нови мотор за авионе. Како бисмо ти могли додатно помоћи!’“

Кини наиме прете казнене царине из Вашингтона. Међутим, стручњак за Кину не очекује ескалацију конфликта. Уосталом, Путин долази на Сијеву прославу 80. годишњице победе над Јапаном.

Људи се тамо рукују, Путин се сматра главним гостом на паради, а то Кремљ истиче. Глобално, Кини је потребан и партнер као противтежа САД.

Боље је имати мирног суседа на северу него ниједног који ће вас штитити са свих страна и копненим путем снабдевати енергијом, каже Чигадајев.

„Руски режим је повољан за Кину. Имају посла с човеком којег познају и цене већ 25 година. Боље је то од неке непредвидиве демократије.“

Самит Шангајске организације за сарадњу

На самиту Шангајске организације за сарадњу (СЦО), кинески председник Си прострео је зато црвени тепих за вођу Путина. Кина осим тога на самиту демонстрира и јединство с Индијом.

Свет доживљава промене какве нису виђене у последњем веку, са значајно растућом нестабилношћу и неизвесношћу, рекао је председник и вођа Комунистичке партије Си Ђинпинг на гала вечери у северном кинеском лучком граду Тјенђину.

СЦО сноси још већу одговорност за одржавање мира и стабилности у региону, нагласио је Си пред бројним шефовима држава и влада, укључујући и руског председника Путина, који је том приликом срдачно поздравио Сија руковањем.

По доласку на банкет, Си је разговарао с Путином, којег често назива својим „старим пријатељем“. Руски лидер је стајао поред Сија на „породичној фотографији“ са самита СЦО.

Путин изолован, али само на Западу

Самит у кинеском граду је још једном понудио Путину, који је изолован у делу Запада због агресије на Украјину, платформу за демонстрацију добрих односа с Кином и другим земљама у Азији. Као и у Кини, и амерички председник Доналд Трамп недавно је Путину поставио црвени тепих на самиту на Аљасци.

Путин ће присуствовати војној паради у кинеској престоници Пекингу са севернокорејским вођом Кимом Џонг-Уном, међу осталима, у спомен на 80. годишњицу победе над Јапаном у Другом светском рату.

Кина се сматра најважнијим руским подржаваоцем у рату против Украјине јер Пекинг до сада није осудио поступке Москве и подржавао је руске захтеве у сопственим предлозима за решење сукоба.

Осим тога, према наводима западних земаља, Кина снабдева Русију робом која се може користити и у цивилне и у војне сврхе, чиме подржава руску индустрију наоружања.

Отапање односа између Кине и Индије

Разговор између Сија и индијског премијера Нарендре Модија такође је био под лупом. Као знак побољшања односа, Си је позвао на тешњу сарадњу с Индијом. Модију је рекао да су Кина и Индија партнери, а не супарници. Обе земље представљају развојне прилике једна за другу, а не претње, додао је.

Моди је похвалио „продуктиван“ састанак са Сијем. Након година хладних дипломатских односа, две најмногољудније земље света поново се зближавају.

Разлог тмурног расположења је вишедеценијски спор око једне регије у Хималајима, за коју Пекинг верује да се налази у јужном Тибету, а Њу Делхи у северном делу индијске државе Прадеш. Пре пет година тамо су се сукобили војници с обе стране, при чему је погинуло двадесет Индијаца и четворо Кинеза.

За Модија је то била прва посета Кини у седам година. Он је вероватно отпутовао у Кину са знатним огорчењем због трговинског спора са САД-ом. Пре неколико дана, амерички председник Доналд Трамп удвостручио је царину на увоз из Индије на 50 одсто због нафтних споразума с Русијом.

Неки посматрачи Модијеву посету Кини сматрају знаком приближавања. Међутим, многи су мишљења да је отклон Њу Делхија од Вашингтона мало вероватан због геополитичке важности САД за Индију.

Извор: DW