СТУДЕНТКИЊЕ КОЈЕ СУ ПРЕЖИВЕЛЕ УЖАС ТЕРОРИСТА: Мама, не зови, џихадисти су у соби! Под креветом сам!

Недавни напад бораца тзв. Исламске државе на ирачки град Киркук, југоисточно од Мосула, седам студенткиња преживело је правим чудом.

Девојке су се се криле испод кревета док су у њиховој соби били џихадистички бомбаши-самоубице. Напад је почео пре зоре 21. октобра, када је неколико стотина џихадиста наоружаних гранатама и прслуцима с експлозивом ушло у град.

Седам студенткиња хришћанске мањине, које су пре две године побегле од ратних страхота у Мосулу, у том тренутку налазиле су се у студентском дому под ингеренцијом Католичке цркве. Када су започеле борбе у Киркуку, сигурносне снаге евакуисале су неке од 500 студената смештених широм града, док су другима саветовали да остану заклоњени тамо где јесу јер је сувише опасно да изађу на улицу усред битке.

Студенткине су се прво криле у ормару и уз помоћ лаптопа напуниле батерије својих мобилних телефона. Одједном су  чуле гласове, лом стакла на кухињским вратима и гласове људи који су ушли у кућу и јели у кухињи. Једна од девојака послала је мајци СМС поруку: 'Заточене смо у кући с борцима Исламске државе. Не зови!'. Кад су ти џихадисти отишли, девојке су узеле три ножа из кухиње и сакриле се испод кревета.

У том положају су остале од 4 поподне до поноћи. Док су лежале испод уских кревета, прекривене само чаршавом, други џихадисти који су у међувремену ушли док је напољу одекивала пуцњава праћена експлозијама, поседали су на душеке изнад њих. Могле су да их чују како разговарају и моле се у другој соби. На креветима изнад њих лежала су и двојица џихадиста који су били теже рањени. Слушале су њихово стењање и осећале тежину њихових тела на креветима, мирис њихове крви.

Нападачи су били мирни, сталожени. Разговарали су како да изађу из куће и договарали се телефоном. У међувремену, студенткињама су се полако гасили њихови мобилни телефони. У једном тренутку, џихадисти су изашли и закључали врата, али су се касније вратили. Агонија је трајала све до поноћи, када је Монали Атала, једна од студенткиња, путем мобилног добила упутства од координатора за студентски смештај да отворе задња врата куће и отрче до зида, једна по једна.

У замраченом граду до зида их је наводило светло његових телефона, а код зида су их чекали полицајци који су их повукли на другу страну.

Након неколико сати, у кући коју су напустиле одјекнула је страшна експлозија. Унутра су остала мртва тела четворице џихадиста. Претпоставља се да је један од њих случајно активирао свој прслук испуњен експлозивом. Та је просторија, тик до оне у којој су се криле девојке, била потпуно уништена, а комади људског меса и крви били су посвуда.

Атала је касније испричала да је у једном тренутку чизма једног од џихадиста дотакла њено раме. Мислила је да је све готово, али припадник ИСИС-а очито није схватио да је неко испод кревета. Чини се да је и Аталу и остале девојке спасила неверојатна срећа и велика бука од пуцњаве и детонација које су одјекивале на улицама.