Tajni plan Mosada propao? Očekivali haos i pad režima u Teheranu za par dana, a Iran uzvratio i učvrstio vlast - Amerika i Izrael navodno ostali bez scenarija za kraj rata
Plan SAD i Izraela da podstaknu pobunu u Iranu nije uspeo, dok režim u Teheranu, uprkos ratu, i dalje drži čvrstu kontrolu.
Planovi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela da podstaknu unutrašnju pobunu protiv iranske teokratske vlasti zasad nisu dali rezultate, čime su oslabljene nade u brz završetak rata i slom režima u Teheranu, piše u ekskluzivi New York Times.
Plan o brzom padu vlasti u teheranu nije uspeo
Uoči početka sukoba, direktor izraelske obaveštajne službe Mosad, David Barnea, izneo je premijeru Benjaminu Netanjahuu plan prema kojem bi već u prvim danima rata moglo doći do mobilizacije iranske opozicije i izbijanja nereda koji bi doveli do pada vlasti.
Plan je predstavljen i zvaničnicima administracije američkog predsednika Donalda Trampa. Uprkos sumnjama dela američkih i izraelskih obaveštajnih krugova, političko rukovodstvo obe zemlje pokazalo je optimizam.
Strategija se zasnivala na pretpostavci da bi eliminacija iranskih lidera na početku sukoba, uz paralelne obaveštajne operacije usmerene na promenu režima, mogla da podstakne masovni ustanak i ubrza kraj rata.
Pobuna izostala, režim zadržao kontrolu
Tri nedelje nakon početka rata takav scenario nije se ostvario. Procene američkih i izraelskih obaveštajnih službi pokazuju da je iranska vlast oslabljena, ali i dalje stabilna.
Strah od represivnog aparata, uključujući vojsku i policiju, značajno je smanjio šanse za širu pobunu. Umesto unutrašnjeg sloma, Iran je učvrstio kontrolu i nastavio sa vojnim operacijama.
Sukob se u međuvremenu proširio na širi region Bliskog istoka, uz međusobne napade na vojne ciljeve, gradove i energetsku infrastrukturu u području Persijskog zaliva.
Analitičari sumnjali u scenario od samog početka
Još pre početka rata brojni američki i izraelski analitičari izražavali su sumnju u mogućnost izbijanja masovne pobune, smatrajući da stanovništvo neće izlaziti na ulice dok traju intenzivni vazdušni napadi.
Procene su ukazivale da je verovatnoća kolapsa vlasti mala i da bi eventualni unutrašnji sukobi pre doveli do obračuna unutar režima nego do demokratskih promena.
Najizgledniji scenario bio je ostanak tvrdolinijaških struktura na vlasti.
Odustajanje od pojedinih opcija i rast nezadovoljstva
Deo izraelske strategije uključivao je i mogućnost angažovanja kurdskih grupa sa severa Iraka, uz podršku zapadnih obaveštajnih službi, ali je američka strana u međuvremenu odustala od te ideje.
Procena je bila da bi takav potez mogao imati suprotan efekat i dodatno ujediniti iransko stanovništvo protiv spoljne pretnje.
U izraelskom političkom vrhu raste nezadovoljstvo jer očekivani rezultati operacija nisu ostvareni. Iako se javno i dalje pominje mogućnost unutrašnjeg pritiska na režim, u pozadini je sve veća frustracija zbog izostanka konkretnih pomaka.
Uprkos tome, izraelski zvaničnici ne odustaju u potpunosti od ideje da bi razvoj situacije na terenu mogao pokrenuti promene unutar Irana, iako za sada nema naznaka da će se to uskoro dogoditi.
