(ВИДЕО) Свет у шоку под стрепњом: ''Класа Трамп'' бродови биће најсмртоноснији икада? Америка се наоружава али стручњаци упозоравају - Пекинг још јаче узвраћа

Најава америчког председника Доналда Трампа о новој класи бојних бродова која би носила његово име "класа Трамп" баца сасвим ново светло на амерички програм развоја и изградње ратних бродова, који је последњих година каснио са испорукама нових пловила на време и у оквиру буџета, што је Трамп посебно истакао у говору у Мар-а-Лагу у понедељак.

- Производимо најбољу опрему на свету, далеко најбољу, нико јој није ни близу. Али је не производимо довољно брзо - рекао је Трамп, најављујући да ће се ускоро састати са водећим америчким војноиндустријским произвођачима како би повећао производњу нових бојних бродова и других програма наоружања.

Ипак, како у својој анализи пише Си-Ен-Ен (CNN), бар када је реч о плановима за бојне бродове, америчка морнарица изгледа као да би "пловила узводно'', с обзиром на саму изградњу бродова и неке оружане системе за које се говори да би требало да се нађу на њима. Си-Ен-Ен зато у анализи наводи неколико кључних момената који представљају посебно велики изазов развоју и изградњи бродова о којима је Трамп говорио.

Визија најсмртоноснијег ратног брода

У информативном морнаричком билтену објављеном у понедељак наводи се да ће класа Трамп – окосница шире "Златне флоте'' – бити "најсмртоноснији ратни брод икада изграђен''. Са дужином до око 268 метара и истиснином од 30.000 до 40.000 тона, ови бродови би били највећи површински борбени бродови које је америчка морнарица изградила још од Другог светског рата. Ти ранији гигантски бојни бродови из тог периода, попут чувеног "Јуе-Ес-Ес Мисури“ (USS Missouri), на коме је Јапан потписао капитулацију 1945. године, били су дугачки око 270 метара и имали истиснину од око 58.000 тона. Тренутно највећи површински борбени бродови у америчкој флоти су разарачи класе Зумволт, са истиснином од 15.000 тона.

Нови бродови би требало да располажу "најснажнијом деструктивном ватреном моћи икада виђеном на површинском броду, са способношћу да погоде противника на удаљености 80 пута већој од претходне класе'', како се наводи на интернет-страници америчке морнарице посвећеној бродовима.

Ти бојни бродови, према замисли, били би наоружани новим крстарећим ракетама способним да носе нуклеарно оружје, које би се лансирале из 12 лансера на броду. Те ракете би биле хиперсоничне – више од пет пута брже од звука – и способне за извођење маневара како би збуниле и избегле непријатељску одбрану. Бродови класе Трамп такође би располагали са 128 вертикалних лансера који би могли да се користе за испаљивање знатно споријих крстарећих ракета томахавк, противбродских ракета или противваздушних пресретача.

Остало наоружање укључивало би електромагнетски топ, класичне топове, низ ласера и мањих оружја. Свеукупно, планирани бродови би, према Трамповим речима, требало да буду сто пута моћнији од бојних бродова из доба Другог светског рата.

Проблем изградње

Председничка администрација није открила временски оквир за фазу дизајна – у којој ће Трамп, како је рекао, лично учествовати – нити за изградњу прва два брода. Пројекат би водила бродоградилишна база морнарице која је последњих година имала озбиљне проблеме са испорукама, а морнарички секретар Џон Фелан раније ове године изјавио је да је та база у хаосу.

- Сви наши програми су у хаосу - рекао је на саслушању у Представничком дому Конгреса у јуну.

- Мислим да је наш најбољи брод каснио шест месеци и коштао 57 одсто више од буџета… и то је најбољи - додао је.

Фелан је прошлог месеца укинуо програм фрегата класе Констелација, који је каснио око три године и од кога се очекивало да ће произвести знатно мање сложене ратне бродове од нових бојних бродова које Трамп сада предлаже.

Када је реч о великим и сложеним бродовима, најновији носач авиона америчке морнарице, "Јуе-Ес-Ес Џон Ф. Кенеди“ (USS Јохн Ф. Kennedy), касни око две године у односу на планирани датум испоруке, који је био у јулу ове године. Кашњење је приписано новим системима лифтова и оружја, које морнарица још увек покушава да сертификује.

Поставља се и питање ко ће градити те нове бојне бродове. Америчка бродоградилишта су већ преоптерећена тренутним пословима изградње, одржавања и ремонта.

- Више немамо бродограђевну и поморску индустријску инфраструктуру да то урадимо брзо - објашњава аналитичар Карл Шустер, бивши капетан америчке морнарице.

Бродови величине класе Трамп захтевали би исти простор у бродоградилишту као велики амфибијски и логистички бродови који су морнарици такође потребни, па би затворена бродоградилишта морала поново да се активирају или би нова морала да се граде, каже Шустер.

Ту је и проблем радне снаге.

- Била би потребна регрутација на националном нивоу и програм обуке за бродоградилишне раднике, као и за електричне, информационе и сензорске системе, како би се подржао овај програм - истиче Шустер.

Фелан је недавно указао на потешкоће у регрутовању радника, посебно када је реч о платама.

- Ако радници могу да зарађују исто у Амазоновом складишту или у продавници, мања је вероватноћа да ће изабрати тешке и исцрпљујуће послове у морнаричком бродоградилишту - упозорио је он прошлог месеца на одбрамбеној конференцији у Индијани.

Алесио Паталано, стручњак за питања рата и стратегије на Кингс колеџу у Лондону, истиче да Вашингтон има техничко знање за израду ових бродова, али да мора да превазиђе проблем бродоградилишта.

- Питање је… да ли САД имају довољно капацитета у бродоградилиштима и радне снаге да замишљену златну флоту претворе у нешто што заиста плови - рекао је он.

Како наводи Си-Ен-Ен, ту је и питање трошкова. Трамп је у понедељак рекао да ће нови бојни бродови на крају заменити разараче класе Арли Берк, који чине окосницу америчке површинске флоте. Ти разарачи коштају око две милијарде долара по броду, док би брод класе Трамп, према писању непрофитне и независне публикације Ју-Ес-Ен-Ај њуз (УСНИ News), могао да кошта и до 15 милијарди долара.

Проблем кашњења и развоја електромагнетског топа

Шустер је указао на лоше резултате морнарице у завршавању амбициозних бродограђевних програма. Један пример су разарачи класе Зумволт, програм започет деведесетих година. План за изградњу 32 високотехнолошка ''stel'' брода на крају је смањен на три, а последњи брод те класе, ''Јуе-Ес-Ес Линдон Б. Џонсон'' (USS Lyndon Б. Јохнсон), још увек чека одобрење за оперативну употребу и сада се очекује тек 2027. године. Сличан је и пример фрегата класе Констелација, чија је производња смањена са 20 на само два брода.

Шустер истиче да су чак и програми који су достигли планирани број бродова знатно каснили, нарочито програм Littoral Цомбат Схипс. Тај програм, који је произвео више од 30 пловила, довео је до тога да су неки бродови повучени из службе после само пет година због проблема са поузданошћу и недостатка јасно дефинисане мисије.

Најмање једно од оружја планираних за класу Трамп – електромагнетски топ – мораће да се ''извуче из канте за смеће'', односно да се поново покрене интензиван развој ако се планира његова употреба. Морнарица је укинула програм електромагнетског топа 2021. године, када су се технички изазови показали превеликим.

Електромагнетски топ користи електромагнетну енергију за испаљивање пројектила брзинама знатно већим од постојећих система, али захтева огромне количине енергије. Већина сличних програма у свету до сада је остварила врло ограничен напредак ка комерцијално одрживом и поузданом оружју.

Шустер додаје да Трампова администрација мора да спроведе и промене у управљању ако жели успех.

- Овај пројекат ће водити НАВСЕА (Заповедништво морнаричких поморских система), организација и особље који су упропастили сваки програм површинских ратних бродова у овом веку. Верујем да Трамп мора да спроведе темељно чишћење у тој организацији ако жели да било који бродограђевни програм успе - рекао је.

Паталано указује на још један проблем – попуњавање посада. Очекује се да ће новим великим бродовима бити потребно између 650 и 850 морнара.

- Америчка морнарица није позната по предњачењу у аутоматизацији и иновативним решењима за смањење посаде - каже он, додајући да ће то захтевати ''значајну културну промену''.

Проблем носача и изазов Кине

Чак и ако морнарица успе да порине флоту бојних бродова класе Трамп, остаје питање њихове употребљивости. Исто питање се поставља и за носаче авиона – да ли ти огромни бродови, дугачки око 335 метара, могу да преживе сукоб са равноправним противником попут Кине.

Народноослободилачка војска Кине (ПЛА) хвали се балистичком ракетом средњег домета ДФ-26, познатом као ''убица носача авиона'', дизајнираном да уништи америчке носаче на великим удаљеностима, пре него што амерички авиони могу да узлете.

Неки аналитичари сматрају да би Вашингтон требало да се фокусира на велики број мањих бродова и дронова распоређених на широком подручју, чиме би се неутралисала кинеска предност у броју ракета.

Према извештају Министарства одбране из 2023. године, САД настоје да своје снаге у Пацифику учине ''мобилнијим, расподељенијим, отпорнијим и смртоноснијим''. Критичари упозоравају да велики бојни бродови, као и носачи авиона, представљају превише ватрене моћи на једној платформи.

- Предност мањих бродова и беспилотних система је у томе што могу да се производу у већем броју по нижој цени, уз расподелу ризика - објашњава Ју Џи-хун, истраживач у Корејском институту за одбрамбене анализе.

Сателитски снимци из Далијана потврдили су да Кина гради носач авиона са нуклеарним погоном.

Стручњаци упозоравају и на претњу дронова – ваздушних, поморских и подводних – које је рат у Украјини показао као способне да онеспособе, па чак и потопе, велике бродове.

Кина је у септембру у Пекингу приказала низ подводних дронова, у присуству председника Си Ђинпинга, руског председника Владимира Путина и севернокорејског лидера Ким Џонг Уна. Аналитичар Х. И. Сатон написао је на порталу "Нејвал Њуз" да би велики кинески дронови могли да се користе за постављање мина које би блокирале америчке луке у Пацифику.

Промена мора негде да почне

Упркос дугом списку изазова, аналитичари упозоравају да се америчке способности не смеју потценити. Како је Трамп подсетио, САД су током Другог светског рата градиле и по неколико бродова дневно.

Шустер подсећа на пример из шездесетих година.

- Мислим да Трамп покушава да постигне поморски еквивалент Кенедијевог позива за свемирски програм - рекао је, подсећајући на Аполо програм који је довео до тога да Американац крочи на Месец 20. јула 1969.

Ипак, сматра да САД овај пут не могу саме. Потребни су савезници, што отежавају постојећи закони о бродоградњи.

- ПЛАН (кинеска Народноослободилачка морнарица) се приближава способности да оспори наш приступ Западном Пацифику. Пошто представља претњу и Јапану и Јужној Кореји, њихово укључивање је нужно решење - каже Шустер.

Савезнички ангажман је још у раној фази, али је семе посејано – Трамп је похвалио јужнокорејску компанију Ханва Океан, која улаже милијарде у бродоградилиште Фили Шипјард, које би могло да гради будуће бродове америчке морнарице, закључује Си-Ен-Ен.

Реакција Кине: "То би била још лакша мета"

Најаве о "класи Трамп" одјекнуле су и у Кини. У интервјуу за државни медиј "Глобал Тајмс", Џанг Џунше, истраживач у Поморском академском институту Народноослободилачке војске Кине, оценио је да класа Трамп представља потпуно нови тип ратног брода.

- Огромна величина бојних бродова чини их рањивијим и потенцијално лакшим метама, нарочито када су густо опремљени муницијом - рекао је Џанг, како преноси "Њузвик".

Додао је и да смањени капацитети америчке бродоградње могу озбиљно утицати на реализацију плана.

- Најава оваквог пројекта може имати за циљ оживљавање бродоградње, али остаје да се види да ли ће то заиста успети - закључио је.

Извор: Србија Данас/Јутарњи