(VIDEO) Svet u šoku pod strepnjom: ''Klasa Tramp'' brodovi biće najsmrtonosniji ikada? Amerika se naoružava ali stručnjaci upozoravaju - Peking još jače uzvraća

Najava američkog predsednika Donalda Trampa o novoj klasi bojnih brodova koja bi nosila njegovo ime "klasa Tramp" baca sasvim novo svetlo na američki program razvoja i izgradnje ratnih brodova, koji je poslednjih godina kasnio sa isporukama novih plovila na vreme i u okviru budžeta, što je Tramp posebno istakao u govoru u Mar-a-Lagu u ponedeljak.

- Proizvodimo najbolju opremu na svetu, daleko najbolju, niko joj nije ni blizu. Ali je ne proizvodimo dovoljno brzo - rekao je Tramp, najavljujući da će se uskoro sastati sa vodećim američkim vojnoindustrijskim proizvođačima kako bi povećao proizvodnju novih bojnih brodova i drugih programa naoružanja.

Ipak, kako u svojoj analizi piše Si-En-En (CNN), bar kada je reč o planovima za bojne brodove, američka mornarica izgleda kao da bi "plovila uzvodno'', s obzirom na samu izgradnju brodova i neke oružane sisteme za koje se govori da bi trebalo da se nađu na njima. Si-En-En zato u analizi navodi nekoliko ključnih momenata koji predstavljaju posebno veliki izazov razvoju i izgradnji brodova o kojima je Tramp govorio.

Vizija najsmrtonosnijeg ratnog broda

U informativnom mornaričkom biltenu objavljenom u ponedeljak navodi se da će klasa Tramp – okosnica šire "Zlatne flote'' – biti "najsmrtonosniji ratni brod ikada izgrađen''. Sa dužinom do oko 268 metara i istisninom od 30.000 do 40.000 tona, ovi brodovi bi bili najveći površinski borbeni brodovi koje je američka mornarica izgradila još od Drugog svetskog rata. Ti raniji gigantski bojni brodovi iz tog perioda, poput čuvenog "Jue-Es-Es Misuri“ (USS Missouri), na kome je Japan potpisao kapitulaciju 1945. godine, bili su dugački oko 270 metara i imali istisninu od oko 58.000 tona. Trenutno najveći površinski borbeni brodovi u američkoj floti su razarači klase Zumvolt, sa istisninom od 15.000 tona.

Novi brodovi bi trebalo da raspolažu "najsnažnijom destruktivnom vatrenom moći ikada viđenom na površinskom brodu, sa sposobnošću da pogode protivnika na udaljenosti 80 puta većoj od prethodne klase'', kako se navodi na internet-stranici američke mornarice posvećenoj brodovima.

Ti bojni brodovi, prema zamisli, bili bi naoružani novim krstarećim raketama sposobnim da nose nuklearno oružje, koje bi se lansirale iz 12 lansera na brodu. Te rakete bi bile hipersonične – više od pet puta brže od zvuka – i sposobne za izvođenje manevara kako bi zbunile i izbegle neprijateljsku odbranu. Brodovi klase Tramp takođe bi raspolagali sa 128 vertikalnih lansera koji bi mogli da se koriste za ispaljivanje znatno sporijih krstarećih raketa tomahavk, protivbrodskih raketa ili protivvazdušnih presretača.

Ostalo naoružanje uključivalo bi elektromagnetski top, klasične topove, niz lasera i manjih oružja. Sveukupno, planirani brodovi bi, prema Trampovim rečima, trebalo da budu sto puta moćniji od bojnih brodova iz doba Drugog svetskog rata.

Problem izgradnje

Predsednička administracija nije otkrila vremenski okvir za fazu dizajna – u kojoj će Tramp, kako je rekao, lično učestvovati – niti za izgradnju prva dva broda. Projekat bi vodila brodogradilišna baza mornarice koja je poslednjih godina imala ozbiljne probleme sa isporukama, a mornarički sekretar Džon Felan ranije ove godine izjavio je da je ta baza u haosu.

- Svi naši programi su u haosu - rekao je na saslušanju u Predstavničkom domu Kongresa u junu.

- Mislim da je naš najbolji brod kasnio šest meseci i koštao 57 odsto više od budžeta… i to je najbolji - dodao je.

Felan je prošlog meseca ukinuo program fregata klase Konstelacija, koji je kasnio oko tri godine i od koga se očekivalo da će proizvesti znatno manje složene ratne brodove od novih bojnih brodova koje Tramp sada predlaže.

Kada je reč o velikim i složenim brodovima, najnoviji nosač aviona američke mornarice, "Jue-Es-Es Džon F. Kenedi“ (USS John F. Kennedy), kasni oko dve godine u odnosu na planirani datum isporuke, koji je bio u julu ove godine. Kašnjenje je pripisano novim sistemima liftova i oružja, koje mornarica još uvek pokušava da sertifikuje.

Postavlja se i pitanje ko će graditi te nove bojne brodove. Američka brodogradilišta su već preopterećena trenutnim poslovima izgradnje, održavanja i remonta.

- Više nemamo brodograđevnu i pomorsku industrijsku infrastrukturu da to uradimo brzo - objašnjava analitičar Karl Šuster, bivši kapetan američke mornarice.

Brodovi veličine klase Tramp zahtevali bi isti prostor u brodogradilištu kao veliki amfibijski i logistički brodovi koji su mornarici takođe potrebni, pa bi zatvorena brodogradilišta morala ponovo da se aktiviraju ili bi nova morala da se grade, kaže Šuster.

Tu je i problem radne snage.

- Bila bi potrebna regrutacija na nacionalnom nivou i program obuke za brodogradilišne radnike, kao i za električne, informacione i senzorske sisteme, kako bi se podržao ovaj program - ističe Šuster.

Felan je nedavno ukazao na poteškoće u regrutovanju radnika, posebno kada je reč o platama.

- Ako radnici mogu da zarađuju isto u Amazonovom skladištu ili u prodavnici, manja je verovatnoća da će izabrati teške i iscrpljujuće poslove u mornaričkom brodogradilištu - upozorio je on prošlog meseca na odbrambenoj konferenciji u Indijani.

Alesio Patalano, stručnjak za pitanja rata i strategije na Kings koledžu u Londonu, ističe da Vašington ima tehničko znanje za izradu ovih brodova, ali da mora da prevaziđe problem brodogradilišta.

- Pitanje je… da li SAD imaju dovoljno kapaciteta u brodogradilištima i radne snage da zamišljenu zlatnu flotu pretvore u nešto što zaista plovi - rekao je on.

Kako navodi Si-En-En, tu je i pitanje troškova. Tramp je u ponedeljak rekao da će novi bojni brodovi na kraju zameniti razarače klase Arli Berk, koji čine okosnicu američke površinske flote. Ti razarači koštaju oko dve milijarde dolara po brodu, dok bi brod klase Tramp, prema pisanju neprofitne i nezavisne publikacije Ju-Es-En-Aj njuz (USNI News), mogao da košta i do 15 milijardi dolara.

Problem kašnjenja i razvoja elektromagnetskog topa

Šuster je ukazao na loše rezultate mornarice u završavanju ambicioznih brodograđevnih programa. Jedan primer su razarači klase Zumvolt, program započet devedesetih godina. Plan za izgradnju 32 visokotehnološka ''stel'' broda na kraju je smanjen na tri, a poslednji brod te klase, ''Jue-Es-Es Lindon B. Džonson'' (USS Lyndon B. Johnson), još uvek čeka odobrenje za operativnu upotrebu i sada se očekuje tek 2027. godine. Sličan je i primer fregata klase Konstelacija, čija je proizvodnja smanjena sa 20 na samo dva broda.

Šuster ističe da su čak i programi koji su dostigli planirani broj brodova znatno kasnili, naročito program Littoral Combat Ships. Taj program, koji je proizveo više od 30 plovila, doveo je do toga da su neki brodovi povučeni iz službe posle samo pet godina zbog problema sa pouzdanošću i nedostatka jasno definisane misije.

Najmanje jedno od oružja planiranih za klasu Tramp – elektromagnetski top – moraće da se ''izvuče iz kante za smeće'', odnosno da se ponovo pokrene intenzivan razvoj ako se planira njegova upotreba. Mornarica je ukinula program elektromagnetskog topa 2021. godine, kada su se tehnički izazovi pokazali prevelikim.

Elektromagnetski top koristi elektromagnetnu energiju za ispaljivanje projektila brzinama znatno većim od postojećih sistema, ali zahteva ogromne količine energije. Većina sličnih programa u svetu do sada je ostvarila vrlo ograničen napredak ka komercijalno održivom i pouzdanom oružju.

Šuster dodaje da Trampova administracija mora da sprovede i promene u upravljanju ako želi uspeh.

- Ovaj projekat će voditi NAVSEA (Zapovedništvo mornaričkih pomorskih sistema), organizacija i osoblje koji su upropastili svaki program površinskih ratnih brodova u ovom veku. Verujem da Tramp mora da sprovede temeljno čišćenje u toj organizaciji ako želi da bilo koji brodograđevni program uspe - rekao je.

Patalano ukazuje na još jedan problem – popunjavanje posada. Očekuje se da će novim velikim brodovima biti potrebno između 650 i 850 mornara.

- Američka mornarica nije poznata po prednjačenju u automatizaciji i inovativnim rešenjima za smanjenje posade - kaže on, dodajući da će to zahtevati ''značajnu kulturnu promenu''.

Problem nosača i izazov Kine

Čak i ako mornarica uspe da porine flotu bojnih brodova klase Tramp, ostaje pitanje njihove upotrebljivosti. Isto pitanje se postavlja i za nosače aviona – da li ti ogromni brodovi, dugački oko 335 metara, mogu da prežive sukob sa ravnopravnim protivnikom poput Kine.

Narodnooslobodilačka vojska Kine (PLA) hvali se balističkom raketom srednjeg dometa DF-26, poznatom kao ''ubica nosača aviona'', dizajniranom da uništi američke nosače na velikim udaljenostima, pre nego što američki avioni mogu da uzlete.

Neki analitičari smatraju da bi Vašington trebalo da se fokusira na veliki broj manjih brodova i dronova raspoređenih na širokom području, čime bi se neutralisala kineska prednost u broju raketa.

Prema izveštaju Ministarstva odbrane iz 2023. godine, SAD nastoje da svoje snage u Pacifiku učine ''mobilnijim, raspodeljenijim, otpornijim i smrtonosnijim''. Kritičari upozoravaju da veliki bojni brodovi, kao i nosači aviona, predstavljaju previše vatrene moći na jednoj platformi.

- Prednost manjih brodova i bespilotnih sistema je u tome što mogu da se proizvodu u većem broju po nižoj ceni, uz raspodelu rizika - objašnjava Ju Dži-hun, istraživač u Korejskom institutu za odbrambene analize.

Satelitski snimci iz Dalijana potvrdili su da Kina gradi nosač aviona sa nuklearnim pogonom.

Stručnjaci upozoravaju i na pretnju dronova – vazdušnih, pomorskih i podvodnih – koje je rat u Ukrajini pokazao kao sposobne da onesposobe, pa čak i potope, velike brodove.

Kina je u septembru u Pekingu prikazala niz podvodnih dronova, u prisustvu predsednika Si Đinpinga, ruskog predsednika Vladimira Putina i severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Analitičar H. I. Saton napisao je na portalu "Nejval Njuz" da bi veliki kineski dronovi mogli da se koriste za postavljanje mina koje bi blokirale američke luke u Pacifiku.

Promena mora negde da počne

Uprkos dugom spisku izazova, analitičari upozoravaju da se američke sposobnosti ne smeju potceniti. Kako je Tramp podsetio, SAD su tokom Drugog svetskog rata gradile i po nekoliko brodova dnevno.

Šuster podseća na primer iz šezdesetih godina.

- Mislim da Tramp pokušava da postigne pomorski ekvivalent Kenedijevog poziva za svemirski program - rekao je, podsećajući na Apolo program koji je doveo do toga da Amerikanac kroči na Mesec 20. jula 1969.

Ipak, smatra da SAD ovaj put ne mogu same. Potrebni su saveznici, što otežavaju postojeći zakoni o brodogradnji.

- PLAN (kineska Narodnooslobodilačka mornarica) se približava sposobnosti da ospori naš pristup Zapadnom Pacifiku. Pošto predstavlja pretnju i Japanu i Južnoj Koreji, njihovo uključivanje je nužno rešenje - kaže Šuster.

Saveznički angažman je još u ranoj fazi, ali je seme posejano – Tramp je pohvalio južnokorejsku kompaniju Hanva Okean, koja ulaže milijarde u brodogradilište Fili Šipjard, koje bi moglo da gradi buduće brodove američke mornarice, zaključuje Si-En-En.

Reakcija Kine: "To bi bila još lakša meta"

Najave o "klasi Tramp" odjeknule su i u Kini. U intervjuu za državni medij "Global Tajms", Džang Džunše, istraživač u Pomorskom akademskom institutu Narodnooslobodilačke vojske Kine, ocenio je da klasa Tramp predstavlja potpuno novi tip ratnog broda.

- Ogromna veličina bojnih brodova čini ih ranjivijim i potencijalno lakšim metama, naročito kada su gusto opremljeni municijom - rekao je Džang, kako prenosi "Njuzvik".

Dodao je i da smanjeni kapaciteti američke brodogradnje mogu ozbiljno uticati na realizaciju plana.

- Najava ovakvog projekta može imati za cilj oživljavanje brodogradnje, ali ostaje da se vidi da li će to zaista uspeti - zaključio je.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji