ЗАСТРАШУЈУЋЕ АНАЛИЗЕ: Климатске промене НАОПАСНИЈЕ у последњих 2.000 година
Они који настоје да умање значај климатских промена позивају се на чињеницу да су оне одувек постојале, али сада су научници још једном доказали да такво становиште није одрживо.
У протеклих 2.000 година, наиме, ниједна топла или хладна ера није толико утицала на целу планету као пораст температуре крајем XX века, показују две научне анализе.
Чињеница је да се Земља мења од када постоји, а са њом и климатски услови, али садашње климатске промене осећају се истовремено на широким подручјима наше планете истовремено, и то у екстремном облику.
Ово потврђује поређење са две познате климатске ере: Малим леденим добом (од 13. до 19. века) и Средњовековним топлим периодом, који је почео непосредно пре 1000. године и завршио се после 1200. године. Размере промена су биле знатно мање и регионално ограничене, за разлику од глобалног отопљавање последњих деценија, показује студија, који је водио швајцарски научник за животну средину Рафаел Нојком.
СТРАВИЧНО! Возило Хитне помоћи разнео воз, а све због ОВЕ ГРЕШКЕ! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
УЖАСАН ПОЖАР У ПЕРУУ! Изгорело 200 кућа, окупљени дозивали ПОМОЋ, ватрогасци једва обуздали ВАТРЕНУ СТИХИЈУ! (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
МАНАСТИР У ОПАСНОСТИ, евакуисани монаси: Јак ветар отежавао гашење пожара у Грчкој
Раније климатске промене битно су се разликовале од садашњих, које изазива човек. Иако је Мало ледено доба било у просеку најхладнија епоха у последњих 2.000 година, у појединим регионима света понекад је била једва приметна. А Средњовековни топли периоду ни у најекстремнијим годинама није истовремено достизао врхунац температурних вредности чак ни на половини планете истовремено.
Насупрот томе, актуелно отопљавање има наглашено глобални карактер: најтоплији период у протеклих двадесет година био је у XX веку и захватио је чак више од 98 одсто Земљине површине.
- Ово убедљиво доказује да је антропогено глобално отопљавање незапамћено не само када су у питању апсолутне температуре, већ и са становишта просторне одрживости - наводе аутори студије.
У другој студији Нојком и његов тим анализирали су исте податке. При том су се концентрисали на просечну годишњу температуру и анализирали којом брзином се она мењала и шта је утицало на то. Они су открили да су температуре у другој половини XX века брже расле него у ранијим периодима.
Осим тога, утврдили су и да су пре индустријализације углавном вулкани утицали на глобалну климу, док је за актуелно отопљавање одговоран човек. На тај начин концентрација угљен-диоксида у Земљиној атмосфери и даље расте, због процеса сагоревања у индустрији и добијања енергије. Због нагомилавања угљен-диоксида, водене паре и гасова попут метана, а у мањем обиму и азотсубоксида, сунчеви зраци, додуше доспевају на Земљу, али део топлоте задржавају гасови, тако да се планета загрева.