Руб времена им не може ништа: Духовно благо Беле Цркве - дар за туристе из свих крајева Србије, али и света (ФОТО/ВИДЕО)
Општина годинама ради на очувању верских објеката и адаптира их тако да им руб времена не може ништа.
Српска православна, римокатоличка, румунска православна и руска православна црква чувају духовна блага становника Беле Цркве.
Верски објекти у овој општини веома су примамљиви туристима, те стога не чуди што посетиоци долазе из свих крајева земље да виде шта то Бела Црква може да им пружи.
Манифестације које не смете пропустити: Време је да завирите у карневале Беле Цркве (ФОТО)
ЛЕГЕНДА МАЧВАНСКОГ ГЛУМИШТА: "Мартинови дани" у Богатићу окупљају људе широм Србије (ФОТО/ВИДЕО)
Када желите у природу, али и на час историје: У варошици на југу Баната све је на једном месту - ПИКНИК И УСПОМЕНЕ (ВИДЕО/ФОТО)
Општина годинама ради на очувању верских објеката и адаптира их тако да им руб времена не може ништа. У своју туристичкој понуди већ годинама има обиласке цркви на свом подручју и може се рећи да свака црква краси Белу Цркву.
Српска православна црква први пут је у Белој Цркви подигнута 1751. године од дрвета и била је посвећена св. Петру и Павлу. Године 1774. команда Илирско-банатског граничког пука доставила је предлог да се нова црква сазида од тврдог материјала, јер је стара постала тесна с обзиром на стално повећање српског становништва. Радови су отпочели крајем 1774. године, а завршени 19. децембра 1780. године. Такође је посвећена св. Петру и Павлу.
Од 1780. до 1794. године обављани су унутрашњи радови и постављен иконостас, црквени украси, столови и певница, а дуборезачке радове радио је Аксентије Максимовић.
До краја 1805. године црква је коначно изграђена, завршени су радови на торњу који је покривен бакарним плочама, а кров је покривен црепом. До 1807. године допуњени су сликарски радови. Од 1808. године до 1838. године обављени су унутрашњи радови и оправка цркве, тада су израђене нове фреске, поред тога што су поправљене старе и обновљени златарски радови.
Сликарске радове је обавио белоцрквански сликар Симеон Јакшић, иконе и фреске на олтару радили Павел Ћурковић и Арсеније Јанковић. Од 1841. до 1849. године обављани су унутрашњи радови у цркви.
Због барокног стила изградње и чувених фресака, икона и слика, ова црква је као историјски споменик стављена 1962. године под заштитом државе.
Римокатоличка црква посвећена је Светој Ани, а подигнута је 1806. године.
Први досељиници Немци 1718. године подигли су на пронађеним рушевинама црквицу. Како је у аустро-турском рату била порушена, 1740. године црква је обновљена и посвећена св. Ани. Године 1778/1779. црквица је проширена и генерално оправљена.
Одлука за градњу нове цркве донета је 1793. године. Тада је одређено да се изгради на месту једноспратне зграде Команде Граничног пука која је изгорела у последњем аустро-турском рату. Године 1803. отпочела је градња цркве и поручено звоно. У 1806. години сви радови су завршени. Године 1862. намештен је горњи торањ и сат, а 1868. године гвоздена врата.
Крајем 1868. године, на основу предлога Румунске црквене општине , Магистрат је одобрио грађевински плац за градњу цркве. Следеће године Румунска црквена општина откупила је гостиону " Турска глава " коју је преуредила за привремену богомољу.
Градња румунске црква отпочела је 1871. године, завршена је 9. јула 1872. године, када је и посвећена.
Захваљујући донацији кнеза Димитрија Шаховског 1930. године организовано је прикупљање добровољних прилога за изградњу руске цркве. Зидање цркве је завршено 1931. године. У октобру 1932. године, храм св. Јована Богослова освештао је епископ Теофан Курски.
Изграђена 1878. године у оновременој Мадершпаховој улици. Црква која је 1926. године генерално обновљена, не располаже уметничким делима. Како је број евангелиста након другог светског рата смањио, богослужења се у евангелистичкој цркви не одржава годинама.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бела Црква. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
