"Продавала сам веш машине да бих људима исплатила" Ивана Михић о тешком животу и сиромаштву које ју је задесило

Глумица Ивана Михић присетила се тешког периода инфлације који је владао у време када се она бавила продукцијом. 

Испричала је да је једном приликом морала да прода 10 веш машина како би исплатила хонораре колегама.

Средином деведесетих година, када су друштвене и економске турбуленције потресале Србију, и када су државне продуцентске куће све више пропадале, појавила се група ентузијаста одлучних да спасу домаћу кинематографију од потпуне пропасти. Међу њима је била и Ивана која тврди да се новац зарађен ујутро, до увече већ растапао, тако да је био неупотребљив. 

- Средином деведесетих година, када су увелико пропадале државне продуцентске куће, нас десетак основали смо своје продукције и производећи филмове буквално спасли нашу кинематографију од пропасти. То није било ни мало једноставно ни лако. Неколико пута сам обишла Србију у потрази за предузећима која би била кадра да буду спонзори.

- Фабрике су се затварале, а људи губили посао или живели на минималцима. Често ми се дешавало да у понедељак закажем састанак у фирми, а да она већ сутрадан падне под стечај. Посао продуцента сам као двадесетпетогодишња девојка учила у ходу - рекла је Михићева давно у једној емисији.

Своју причу о том периоду описује као изузетно изазовну, али и инспиративну – од необичних донација попут тоне чипса и машина за веш, које је продавала како би обезбедила хонораре, до борбе са свакодневним губитком вредности новца услед страшне инфлације. Ипак, њен труд и упорност нису били узалудни.

- Готово сви којима сам се обраћала пружали су ми руку и давали део онога што су могли. Дешавало се да добијем тону чипса, десет машина за веш па да ја то продам и тај новац употребим за, на пример, хонораре људима. Инфлација је била страшна те се често ујутру скупљени новац увече истопио. Било је много тешко, па ипак смо успели да снимимо филмове који су у свету освајали прве награде -