Бајка "Лепотица и звер" КРИЈЕ ТРАГИЧНУ СУДБИНУ двоје људи! Тужна ИСТИНА приче је заправо БОЛЕСТ!
"Наследна кожна болест изазива прекомерни раст длака на целом телу, осим на длановима и табанима."
Позната бајка "Лепотица и звер" уз коју су многе генерације одрастале, а компанија Дизни више пута екранизовала, заправо је истинита прича.
Списатељица Габријел Сузан де Вилноу први пут је објавила ову причу давне 1740. године у Француској и базирала је на стварним ликовима.
Како су настала СРПСКА ПРЕЗИМЕНА? Сазнајте истину о вашем породичном пореклу!
ТРАГЕДИЈА КОЈА СЕ КРИЈЕ ИЗА ПРИЧЕ "ПЕТАР ПАН" - Одрастали смо уз њега, али је ИСТИНА потпуно другачија
Звер из бајке је мушкарац по имену Петрус Гонсалвус, рођен 1537. на Канарским острвима, који је боловао од хипертрихозе или синдрома вукодлака - тада непознате и неизлечиве болести.
Гонсалвус је имао тешку судбину. Још као дете од 10 година био је заробљен и у кавезу послат на француски двор као поклон за крунисање краља Хенрија ИИ.
Хенрик II је, међутим, открио да је Петрус Гонсалвус имао тиху и смирену нарав и одлучио је да га претвори у правог господина. На краљевском двору, Гонсалвус је научио да говори, чита и пише на три језика и врло брзо је постао угледан члан краљевске палате са привилегијама тадашње аристократије.
Након смрти Херија ИИ, француски престо заузима краљица Катарина ди Медичи, његова супруга, која је важила за особу тешке нарави. Она је, из сумњивих побуда, креирала планове за женидбу Гонсалвуса.
Приче са краљевског двора које су тада кружиле односиле су се на то како је краљица сматрала Гонсалвусов брак забавним као и да би волела да види децу која болују од хипертрихозе.
Краљичини планови су се на крају обистинили. Гонсалвус је оженио девојку која је била краљичина имењакиња и са њом провео 40 година у браку током којег је рођено седморо деце. Нажалост, четворо деце је боловало од синдрома вукодлака. Гонсалвус је постао атракција на европским дворовима.
Посећивао је краљевске палате и на тај начин зарађивао за живот. Он и његова породица постали су сурова забава монарсима И дворској свити. Ова судбина није мимоишла ни његову децу. Већина је послата као поклон европском племству и била третирана као кућни љубимци, а не као људи.
Ситуација је била веома чудна. Они нису били ни заточени ни слободни али су били плаћени, објашњава Роберто Запери, итаљинаски историчар и Гонсалвусов биограф. Иако су живели комфорно и званично имали добар друштвени статус, Гонсалвусови никада нису у потпуности били третирани као људи.
У хуманој и цивилизованој Европи тог доба, Петрус Гонсалвус је умро без последњег помазања свештеника.
Хипертрихоза је ретко здравствено стање које и даље збуњује научнике. Наследна кожна болест изазива прекомерни раст длака на целом телу, осим на длановима и табанима.
Раст длаке посебно је изражен на лицу, ушима и раменима, а појединац може имати и деформитете лица и зуба, што му даје "зверски" изглед. То је генетско стање, па је велика вероватноћа да ће је неко са "хипертрихозом" пренети на своју децу - баш као и Гонсалвус. Иако за њу нема лека, симптоми се могу ублажити уклањањем длака.