По чему сте добили ПОРОДИЧНО ИМЕ? Ваше ПРЕЗИМЕ може да вам каже много ЗАНИМЉИВИХ ПРИЧА, а ево шта онима којима се не ЗАВРШАВА НА - ИЋ!
Порекло презимена код Срба је разнолико и често има историјске, географске, или занимљиве приче. Она носе историјске трагове, укључујући и изазове током историје као што су забране презимена на -ИЋ, које су се нарочито строго спроводиле у Банату. Постоје и презимена са пејоративним призвуком, проистекла из праксе страних чиновника, али Срби су често задржавали традиционална презимена упркос настојањима власти.
Порекло презимена код Срба разнолико је и често има историјске, географске, занимљиве или занимљиве приче. Презимена су често настала на основу имена очева, занимања, географских обележја или других карактеристика.
Презиме, које је настало у другој половини 14. века, има богато порекло и носи са собом историјске корене. У процесу формирања презимена у словенским народима, примењени су различити суфикси који су имали одређена значења. У овом случају, често коришћени суфикси били су -ИЋ и -ОВИЋ.
Знате ли да постоји СВЕТО ПИСМО за ГРЕШНИКЕ? Пронађен редак примерак СРАМНЕ БИБЛИЈЕ због ког је избио НЕВИЂЕН СКАНДАЛ
Обичаји код СРБА за САХРАНУ - Потребно је урадити ово, као знак поштовања и да ПОКОЈНИК изађе чист пред Бога
Наставак -ИЋ често означава "мало" или "младо", што може указивати на некадашње значење презимена у вези са неким физичким карактеристикама или особинама појединца који га носи.
С друге стране, наставак -ОВИЋ сугерише да је реч о "потомку од..." или "сину од...", указујући на наслеђивање презимена од одређеног претка или оца. Овај суфикс често указује на породично порекло и наслеђивање презимена кроз генерације.
Српска презимена често носе са собом занимљиве приче, историјске трагове и културне референце. Ево неколико занимљивости везаних за српска презимена:
Порекло из занимања или надимка: Многа српска презимена потичу од занимања или надимака које су носили преци. На пример, презимена попут "Ковач" или "Школарац" указују на занимања ковача односно учитеља.
Географско порекло: Нека презимена указују на географско порекло породице. Пример за то је презиме "Топаловић", где се "топао" може односити на топао извор воде или локалитет са сличним карактеристикама.
Порекло из надимка по физичком изгледу: Презимена су понекад добијена према физичким карактеристикама или особинама појединца. На пример, презиме "Црнчевић" може указивати на тамну косу или кожу.
Повезаност са историјским догађајима: Нека презимена имају везе са историјским догађајима или личностима. Презимена попут "Немањић" могу указивати на повезаност са владарском династијом Немањића.
Промене презимена: Током историје, неке породице су мењале презимена из различитих разлога, укључујући прилагођавање новим властима, избегавање прогона или једноставно ради личних преференција.
Порекло из имена очева: Нека презимена су формирана додавањем суфикса "-ић" имену оца. На пример, презиме "Марковић" значи "син од Марка".
Порекло из имена мајке: Иако је био ређи случај, срећу се и презимена која потичу од женског претка, таква су на пример: Катић од Ката или Марић од Мара.
Различите језичке варијације: С обзиром на разнолику историју Балкана, нека презимена могу имати различите језичке варијације или прилагођавања у различитим периодима.
Презимена која се не завршавају на -ић односно -вић
Без обзира на то што и остали словенски народи деле ову врсту презимена, она су најчешћа и најбројнија у српском народу, често се повезујући с појмом "Срба и српства", те неки сматрају да чине саставни део српског националног идентитета.
Историјски, туђинске власти су покушавале елиминисати (или барем смањити) ову врсту презимена међу Србима под својом јурисдикцијом, које су доживљаване као симбол српства и словенства. Кроз административне мере, попут вођења матичних књига и других званичних докумената, презимена са завршетком на -ић су избегавана и потискивана. Ове власти су често примењивале разне методе како би смањиле присуство ових презимена, а чак су и нормативним актом 1817. године у Аустрији забраниле Српским грађанима ношење презимена са завршетком на -ић. Овом наредбом су елиминисали деминутивни додатак -ић, а презимена су се прилагођавала, остављајући само присвојни додатак -ов или -ев, чиме су се појавили облици као Јованов, Радичев, Ковачев, Коларев, уместо уобичајених презимена Јовановић, Радичевић, Ковачевић, Коларевић. Такође, презимена где је деминутивни додатак -ић додаван директно на презименску основу, без присвојног наставка -ов или -ев, замењен је наставком -ин, што је резултирало измењеним презименима попут Јовин, Глишин, Лазин.
Ови историјски догађаји додатно објашњавају неке аспекте српске патрономије и друге културне карактеристике.
Погрдна презимена
Постојање презимена са потенцијално увредљивим значењем у српском народу произлази из праксе страних државних чиновника који су често бележили личне или породичне надимке Срба као званична презимена, понекад и са погрдним конотацијама. Примери таквих презимена укључују Накарада, Клипа, Ушљебрка, Непергаћа и Поплашен. Постоји и разлика између презимена Срба у Србији и оних ван ње, с обзиром на то да су туђинске власти у својој администрацији прилагодиле презимена својим интересима, док су српске власти у Србији задржале традицију и национални идентитет.
Третман власти према српским презименима није био униформан широм аустријске царевине, са варијацијама које су се кретале од најнижих до највиших инстанци. Одступања су била нарочито изражена код нормативних аката који су забрањивали презимена на -ић, а примењивана су различито у различитим регионима, с најстрожим спровођењем у Банату, где су таква презимена готово потпуно елиминисана.
Иако су власти покушавале да укине презимена на -ић, Срби нису лако одустајали од своје традиције. Док су матичне књиге и званична документа бележила презимена без -ић, црквене књиге и међусобни односи Срба задржавали су изворни облик са -ић. Сведочанства о овим променама могу се наћи у записима и документима, као што је пример о промени презимена Адам у Адамовић.
Забрана презимена на -ић 1817. године спровођена је најстроже у Банату, где су таква презимена скоро потпуно нестала.