"Једна њена навика ме страшно исцрпљује": Дечко се пожалио на своју девојку, а кад је открио о чему се ради, кренула је права лавина

Један дечко пожалио се да га је свакодневна рутина са девојком почела потпуно исцрпљивати, највише због њених дугих и детаљних препричавања радног дана, која следе после његовог властитог напорног распореда.

У објави на Редиту, 25-годишњак је написао да цени њихове вечерње позиве, али да му све већи проблем представља неравнотежа у начину на који комуницирају.

Објаснио је да свој дан обично преприча у минут или два, након чега слуша своју 23-годишњу девојку како нашироко говори о колегама, канцеларијским драмама и разним разговорима са посла. После целог дана проведеног између факултетских обавеза и посла, признао је да се све теже носи са толиком количином детаља и емоционалне енергије коју такви разговори траже.

"Стало ми је до ње и желим да јој будем подршка, али после тих разговора осећам се исцрпљено и преплављено", поверио се корисницима Редита. Када јој је покушао да јој каже како се осећа, девојка му је одговорила да она често подноси терет његовог стреса, што је целу ситуацију додатно закомпликовало.

Његова објава покренула је расправу о томе како се парови носе са различитим комуникацијским стиловима и неусаглашеним емоционалним капацитетима на крају дана.

Корисници Редита понудили су му неколико практичних савета. Један је предложио: "Позови је касније, кад се мало одмориш, и успут ради нешто друго, на пример припремај вечеру". Други су указали да проблем можда лежи у дубљој разлици у начину на који се опуштају.

"Треба да имате различите стилове опуштања и комуникације", написао је један коментатор, па у шали додао: "Импресивно ми је да сваке вечери има толико тога за испричати. Где, побогу, ради кад има толико драме?". 

Исти корисник је закључио да ће обоје морати да пристану на компромис и предложио краће сажетке током напорних дана, а дуже разговоре оставити за време које ће свесно одвојити једно за друго. Други су саветовали да проблем не представља као личну критику, него као заједнички изазов – уз признање да он има ограничену количину енергије, али и да она има потребу да подели како јој је прошао дан.

Стручњаци упозоравају да опширна комуникација може имати различите узроке. Према писању часописа "Psychology Today", људи који доминирају у разговорима често тога уопште нису свесни. У тексту се наводи да код терапеута већ и сама помисао на разговор са причљивим пацијентом може изазвати осећај исцрпљености, чиме се описује колико такав начин комуникације може бити напоран за саговорнике.

Додаје се и да претерана причљивост понекад може бити повезана са емоционалним потребама, јер такве особе могу бити усамљене или анксиозне, па се притом наглашава важност стрпљења и разумевања.

Стручњаци за комуникацију такође истичу колико су важни прави тренутак и емоционална спремност за разговор. Једна клиничка психолошкиња изјавила је за Newsweek: "Ако у разговор улазимо јако љути, узрујани или превише емотивни, комуникација обично постане превише напета и тешко је доћи до решења".

"Чак и ако се не слажете са партнеровим становиштем, важно је заиста саслушати зашто се осећа тако како се осећа", додала је она.