Најстарији манастир на свету Свете Катарине крије српске тајне: Први српски псалтир, монаси са Дрине и веза са Светим Савом
Српске породице су чувале овај манастир, крсна слава, српско писмо – ћирилица, српски монаси и српски игуман, бројни дарови српских краљева само су део нашег идентитета ког чува најстарији манастир на свету.
Манастир Свете Катарине, смештен у подножју Синајске горе у Египту, једна је од најстаријих хришћанских светиња на свету.
Његова историја, која се протеже више од 1500 година, богата је духовним, културним и историјским значајем. Осим тога, овај манастир поседује снажне везе са српском духовном и културном традицијом, што га чини још значајнијим за православни свет.
Манастир је саграђен на месту где се, према Старом завету, Господ обратио пророку Мојсију код несагориве купине. Царица Јелена, мајка цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици на овом светом месту око 330. године, у ВИ веку, цар Јустинијан И и царица Теодора започињу изградњу данашњег манастира, користећи црвени гранит са Синајских планина.
Манастир је име Свете Катарине добио у IX веку, када су мошти ове светитељке пренете у њега. Катарина Александријска, позната по свом образовању и храбрости у одбрани хришћанства, постала је један од најпоштованијих православних светаца.
Манастир Свете Катарине кроз историју је био повезан са српским народом и владарима. Познато је да је цар Јустијан, који је рођен на подручју данашње Србије, населио десетине српских породица поред манастира како би га чувале.
Свети Сава, први српски архиепископ, посетио је манастир 1234. године и провео читав Часни пост у молитви за српски и хришћански народ. Српски краљеви, попут Драгутина и Милутина, даривали су манастиру бројне поклоне, који се и данас чувају у његовим ризницама.
У манастиру се налази и Први српски псалтир, познат као Синајски псалтир, који потиче из XI века и представља најстарији сачувани српски рукопис. Такође, манастир чува српске папирусе писане ћирилицом, а у XVI веку српски монах Јоаникије постао је игуман овог манастира.
Манастир Свете Катарина поседује другу највећу збирку рукописних књига на свету, већу збирку има само Ватикан. У њој су се некада налазили и најстарији библијски списи, попут Синајског кодекса, који је касније пренет у Британски музеј.
Манастир је такође познат по несагоривој купини, јединственој биљци која расте само на овом месту и никада није успешно пресађена на друго тло.
Унутар манастира налази се и документ са отиском руке пророка Мухамеда, којим је гарантована заштита манастиру од муслиманских освајања. Такође, монаси су у XI веку, како би додатно осигурали опстанак манастира, изградили малу џамију унутар његових зидова.
