Ово НИКАКО не треба да урадите пре него што се угаси свећа: Ево на који начин ПРАВИЛНО да прослављате славу

Обичаји у Србији везани за поштовање цркве и хришћанских веровања веома су распрострањени и играју велику улогу у животу сваког верујућег Србина. Главна обележја прослављања крсне славе, тј. породиног свеца заштитника су вино, жито, славски колач и свећа.

Сматра се да је светац којег прослављате заштитник ваше куће и породице, па а обичаји везани за слављење славе су многобројни и неретко се разликују "од села до села", али ево на који начин би требало да славите и које славске обичаје да испоштујете.

Припема славе

Припрема славе почиње неколико дана пре саме славе. У зависности од тога колико гостију планирате варира колико ће вам времена бити потребно за спремање славе. Оно што је посебно важно нагласити јесте да је светац заштитник дома, па се слава слави искључиво у дому, никако у ресторанима. Домаћини и домаћице данима пре саме славе почињу са припремом куће, али и јела која ће сервирати гостима.

Славски колач:

Славски колач је један од основних обележја славе. Славски колач представља симбол тела Исуса Христа, док вино, којим се колач прелива, симболише његову крв. На средини колача се обавезно ставља печат са ћириличним словима ИС, ХС, НИ, КА, што на грчком значи ‘’Исус Христ побеђује’’.

У свакој породици, у којој се и даље поштују обичаји, слава не може да прође без славског колача и жита. На дан славе, овај колач се заједно са житом носи у цркву, где га свештеник освећује, прелива вином и ломи. Ломљење колача представља Христову жртву и ломи се у облику крста. 

Славско жито:

Још једно обележје славе без ког не може проћи обележавање празника јесте славско жито. Оно се ујутру носи на литургију, а затим се у кући ставља испред иконе и гости се прво њиме служе када уђу у кућу.

Кувано жито симболично подсећа на биљне жртве из Старог завета. Верује се да оно метафорчки представља везу између овоземаљског и загробног живота. 

Славска свећа

Верује се да је славска свећа дар коју породица поклања Богу. Она представља светлост вере и пали се на дан славе, пре резања славског колача. Према народним обичајима славска свећа треба да буде од пчелињег воска, па као што пчеле скупљају сладак мирисни сок од цвета до цвета и праве мед, тако се по веровању молитвом уз славску свећу привлачи добре енергија и чишћење душе од негативних елемената.

Славска свећа се ставља у свећњак и украшава различитим украсима, цвећем, украсима од папира и треба да гори цео дан, а гаси се тек када догоди неколико центиметара до свећњака, али на следећи начин: домаћин се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кафену кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свеће.

Дворење славе

Ово је стари обичај који је помало запостављен у новије време. Домаћин на дан славе дочекује госте свечано обучен и не седа цео дан док гори свећа, из поштовања према свецу, односно стоји пред њим као при молитви. Ако је домаћин старији и због здравља не може цео дан да проведе на ногама, онда ову улогу даје неком млађем укућанину, а домаћин је и тај који испраћа госте.