"То су ране које не могу да се залече" Вршњачко насиље велики проблем у Србији - Специјалиста дечије психологије скренула пажњу на ОВО
Ослањајући се на дугогодишње искуство у раду са децом и родитељима, она указује на значај ране превенције, препознавања проблема и правовремене реакције.
У новом издању подкаста "Бележница душе", ауторке и водитељке Гордане Васиљевић, специјалиста школске психологије Биљана Лајовић отвара једно од најосетљивијих друштвених питања – вршњачко насиље и његове дугорочне последице.
Кроз разговор који не заобилази тешке теме, Лајовићева говори о томе где као друштво правимо грешке, како траума обликује дете које је доживело насиље, али и шта се дешава са дететом које насиље чини.
Ослањајући се на дугогодишње искуство у раду са децом и родитељима, она указује на значај ране превенције, препознавања проблема и правовремене реакције. Посебан акценат ставља на изазове које доноси дигитално доба, у којем се насиље све чешће сели и у online простор. Порука је јасна – правовремена подршка и разумевање могу спречити да рана из детињства прерасте у доживотни ожиљак.
- То је јако тежак моменат, увек сам јако опрезна кад говорим о томе – то је јако осетљива тема. Никад не знате шта је узрок и повод да се тако нешто деси. Друштвене мреже имају јако велики минус јер шта год да поставите брзо постане вирално и нема брисања. Може да се склони, али увек може да ускрсне. И неко ко је нешто преживео пре десет година може поново да види. То су ране које могу да се залече, али кад знате да постоји опасност да се то појави, то никад није свеједно. То је ретрауматизација. Преживели сте то, али ако ви у глави знате да постоји опасност да се то појави, да то сви виде, то је ужасно. Некада су сведоци били само ти који су ту, а сада су сведоци сви - рекла је Лајовићева.
Главна порука је да дигитално доба додатно продубљује последице траума, јер садржај са друштвених мрежа може заувек остати доступан и поново се појавити у било ком тренутку. То значи да особа која је већ преживела тежак догађај може бити поново повређена и ретрауматизована, јер сада потенцијални сведоци више нису само људи који су били присутни тада – већ практично сви.
