Сутра је Свети Никола: Народно веровање каже да ВЕЧЕРАС САМО ОВУ СТВАР треба да урадите

Свети Никола рођен је у граду Патари, у области Ликије, на подручју Мале Азије, као јединац богатих и угледних родитеља Теофана и Ноне. Као дете даровано од Бога, родитељи су га од најранијег детињства посветили служби Господу.

Свети Никола упокојио се 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), те се тог дана обележава његов помен. Овај празник је уједно и једна од најчешћих крсних слава у Србији. Православни верници Светог Николу поштују као борца за Христову веру и победника зла, док његово име носи снажну симболику – потиче од грчких речи „ники“ (победа) и „лаос“ (народ), што у преводу значи народни победник.

Духовни живот Свети Никола започео је под окриљем свог стрица, Николаја, епископа патарског, који је основао манастир Нови Сион, у коме се Никола замонашио. Након смрти својих родитеља, сав иметак је разделио сиромашнима, не задржавши ништа за себе, чиме је потврдио своју дубоку веру и несебичност. Као свештеник у Патари прочуо се по свом милосрђу, али је своја добра дела брижљиво скривао, не желећи славу међу људима.

Касније је Свети Никола изабран за архиепископа града Мире у Ликији. Као духовни пастир, неуморно је поучавао народ вери и закону Божјем, обилазио болесне, помагао немоћнима и откупљивао заробљенике, које су у то време продавали у ропство, дарујући им слободу. Путовао је кроз градове и села, ширећи хришћанску љубав, правду и милосрђе, због чега је и данас један од најпоштованијих светитеља у православљу. 

До доласка на престо цара Константина, за време владавине цара Диоклецијана, Свети Никола је био затворен и прогањан због своје вере. Боравио је у тамници, где је, упркос тешким условима, наставио да поучава затворенике хришћанској вери и да их духовно храбри. Након престанка прогона хришћана, вратио се на свој архиепископски престо, настављајући пастирску службу међу народом.

Вођен дубоком побожношћу, Свети Никола је потом одлучио да обиђе света места. Током тог путовања, према предању, догодила су се бројна чуда, која су додатно учврстила веру народа у његову светост. По завршетку обиласка светиња, Свети Никола је унајмио лађара како би се вратио у Ликију, али је лађар, иако је примио новац, намеравао да плови у другом правцу.

Тада се, по Божјој вољи, подигао снажан ветар који је окренуо брод ка Ликији. Сви напори морнара, који су по капетановом наређењу покушавали да промене правац пловидбе, били су узалудни. Брод је, пуним једрима, стигао у ликијско пристаниште, где се Свети Никола искрцао, још једном потврдивши своју улогу чудотворца.

Светог Николу поштује читав хришћански свет. Упокојио се у граду Миру 345. године, а његове мошти су неколико векова почивале у саборној цркви тог града. Године 1096, посмртни остаци Светог Николе пренети су у Бари, у јужној Италији, у цркву Светог Јована Претече.

И данас мошти Светог Николе почивају у Барију, у цркви Светог Николе, коју су у његову част подигли верници, сматрајући га великим чудотворцем и исцелитељем, коме се са вером и данас моле хришћани широм света.

Према предању се сматра да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, те је стога овај српски краљ храм у ком су похрањене мошти светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његову изградњу и опремање.

Свети Никола је помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао га од глади, бранио Ликију и остале градове од ратних опасности и несрећа. Сматра се заштитником морепловаца и свих путника. И данас се верује да свети Никола помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника. Током векова, свети Никола је постао један од најпопуларнијих Светаца. У циљу сећања на њега и за његово прослављање подигнуте су хиљаде цркава и манастира. На православним иконама Свети Никола се најчешће представља са омофором архиепископа и Јеванђељем у руци.

Велики број верника православне вероисповести обележава Светог Николу као своју крсну славу. Тим поводом, уз упаљену славску свећу, славски колач, жито и молитву „Оче наш“, окупљају се чланови породице и најближи, захваљујући се Богу и славећи Светог Николу као свог небеског заштитника и молитвеника пред Господом.

Према народном и црквеном предању, многе нероткиње управо се Светом Николи моле за пород, верујући у његову благодат и чудотворну моћ, те се овај светитељ сматра посебним заштитником породице и потомства.

Свети Никола је и еснафска слава, јер се поштује као заштитник лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се његов празник у народу назива и „водена слава“, па се верује да на тај дан морнари не треба да испловљавају, нити да се започињу путовања, како би се избегле несреће и невоље.

Дух милосрђа, помагања и даривања сиромашних, који је обележио живот и дело Светог Николе, и данас има посебно место у народној традицији. Сматра се да на овај дан треба помоћи онима који немају, даровати сиромашне и показати хуманост. Управо из тог разлога сачуван је обичај даривања ораха, лешника, јабука и слаткиша, који се деци остављају у ципелама поред кревета или на прозорима, као симбол доброте, бриге и светитељевог благослова.

У народу влада веровање да је Свети Никола заштитник путника и сиротиње. Постоји правило да домаћини могу само да припремају храну, док се други кућни послови не смеју обављати дан пре и дан након славе.

Дешава се да уколико отац дели славу синовима, један узме летњег, а други зимског Светог Николу.

На сутрашњи дан би ваљало даривати децу, јер је Свети Никола волео децу и бринуо о њима, па их је стално даривао.