Sutra je Sveti Nikola: Narodno verovanje kaže da VEČERAS SAMO OVU STVAR treba da uradite

Sveti Nikola rođen je u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i uglednih roditelja Teofana i None. Kao dete darovano od Boga, roditelji su ga od najranijeg detinjstva posvetili službi Gospodu.

Sveti Nikola upokojio se 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), te se tog dana obeležava njegov pomen. Ovaj praznik je ujedno i jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji. Pravoslavni vernici Svetog Nikolu poštuju kao borca za Hristovu veru i pobednika zla, dok njegovo ime nosi snažnu simboliku – potiče od grčkih reči „niki“ (pobeda) i „laos“ (narod), što u prevodu znači narodni pobednik.

Duhovni život Sveti Nikola započeo je pod okriljem svog strica, Nikolaja, episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kome se Nikola zamonašio. Nakon smrti svojih roditelja, sav imetak je razdelio siromašnima, ne zadržavši ništa za sebe, čime je potvrdio svoju duboku veru i nesebičnost. Kao sveštenik u Patari pročuo se po svom milosrđu, ali je svoja dobra dela brižljivo skrivao, ne želeći slavu među ljudima.

Kasnije je Sveti Nikola izabran za arhiepiskopa grada Mire u Likiji. Kao duhovni pastir, neumorno je poučavao narod veri i zakonu Božjem, obilazio bolesne, pomagao nemoćnima i otkupljivao zarobljenike, koje su u to vreme prodavali u ropstvo, darujući im slobodu. Putovao je kroz gradove i sela, šireći hrišćansku ljubav, pravdu i milosrđe, zbog čega je i danas jedan od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju. 

Do dolaska na presto cara Konstantina, za vreme vladavine cara Dioklecijana, Sveti Nikola je bio zatvoren i proganjan zbog svoje vere. Boravio je u tamnici, gde je, uprkos teškim uslovima, nastavio da poučava zatvorenike hrišćanskoj veri i da ih duhovno hrabri. Nakon prestanka progona hrišćana, vratio se na svoj arhiepiskopski presto, nastavljajući pastirsku službu među narodom.

Vođen dubokom pobožnošću, Sveti Nikola je potom odlučio da obiđe sveta mesta. Tokom tog putovanja, prema predanju, dogodila su se brojna čuda, koja su dodatno učvrstila veru naroda u njegovu svetost. Po završetku obilaska svetinja, Sveti Nikola je unajmio lađara kako bi se vratio u Likiju, ali je lađar, iako je primio novac, nameravao da plovi u drugom pravcu.

Tada se, po Božjoj volji, podigao snažan vetar koji je okrenuo brod ka Likiji. Svi napori mornara, koji su po kapetanovom naređenju pokušavali da promene pravac plovidbe, bili su uzaludni. Brod je, punim jedrima, stigao u likijsko pristanište, gde se Sveti Nikola iskrcao, još jednom potvrdivši svoju ulogu čudotvorca.

Svetog Nikolu poštuje čitav hrišćanski svet. Upokojio se u gradu Miru 345. godine, a njegove mošti su nekoliko vekova počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096, posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari, u južnoj Italiji, u crkvu Svetog Jovana Preteče.

I danas mošti Svetog Nikole počivaju u Bariju, u crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu čast podigli vernici, smatrajući ga velikim čudotvorcem i isceliteljem, kome se sa verom i danas mole hrišćani širom sveta.

Prema predanju se smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je stoga ovaj srpski kralj hram u kom su pohranjene mošti svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovu izgradnju i opremanje.

Sveti Nikola je pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, branio Likiju i ostale gradove od ratnih opasnosti i nesreća. Smatra se zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da sveti Nikola pomaže na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. Tokom vekova, sveti Nikola je postao jedan od najpopularnijih Svetaca. U cilju sećanja na njega i za njegovo proslavljanje podignute su hiljade crkava i manastira. Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci.

Veliki broj vernika pravoslavne veroispovesti obeležava Svetog Nikolu kao svoju krsnu slavu. Tim povodom, uz upaljenu slavsku sveću, slavski kolač, žito i molitvu „Oče naš“, okupljaju se članovi porodice i najbliži, zahvaljujući se Bogu i slaveći Svetog Nikolu kao svog nebeskog zaštitnika i molitvenika pred Gospodom.

Prema narodnom i crkvenom predanju, mnoge nerotkinje upravo se Svetom Nikoli mole za porod, verujući u njegovu blagodat i čudotvornu moć, te se ovaj svetitelj smatra posebnim zaštitnikom porodice i potomstva.

Sveti Nikola je i esnafska slava, jer se poštuje kao zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se njegov praznik u narodu naziva i „vodena slava“, pa se veruje da na taj dan mornari ne treba da isplovljavaju, niti da se započinju putovanja, kako bi se izbegle nesreće i nevolje.

Duh milosrđa, pomaganja i darivanja siromašnih, koji je obeležio život i delo Svetog Nikole, i danas ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Smatra se da na ovaj dan treba pomoći onima koji nemaju, darovati siromašne i pokazati humanost. Upravo iz tog razloga sačuvan je običaj darivanja oraha, lešnika, jabuka i slatkiša, koji se deci ostavljaju u cipelama pored kreveta ili na prozorima, kao simbol dobrote, brige i svetiteljevog blagoslova.

U narodu vlada verovanje da je Sveti Nikola zaštitnik putnika i sirotinje. Postoji pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.

Dešava se da ukoliko otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu.

Na sutrašnji dan bi valjalo darivati decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao.