ТРЕБА ЛИ СТАРИЈЕ ДЕТЕ ДА ЧУВА МЛАЂЕ? Ево шта кажу педагози о вечитој дилеми

Многи родитељи се суочавају са питањем да ли је у реду да старије дете преузме бригу о млађем брату или сестри, посебно у ситуацијама када су заузети обавезама или немају другу помоћ.

Ова тема често изазива подељена мишљења, па је натурално да се тражи баланс између подршке унутар породице и очувања дететовог детињства.

Педагози и психолози указују да старије дете може повремено помоћи у бризи о млађем, али наглашавају да то не би требало да постане његова обавеза. Учење одговорности и емпатије кроз повремену асистенцију може бити корисно, али је важно да дете не преузме улогу “малог одраслог”. Претерано ослањање на старије дете може довести до осећаја оптерећености и смањити време које би требало да проведе играјући се, учећи и развијајући сопствене вештине.

Стручњаци истичу да родитељи треба да процене колико је старије дете емоционално и физички спремно за такву врсту помоћи. Уколико се од њега очекује да брине о млађем без надзора одрасле особе, то може бити превелик терет и створити фрустрације или отпор. С друге стране, ако се задаци поставе јасно и умерено — као што је помагање у подизању играчака или ситније асистенције при облачењу — старије дете може стећи осећај да је корисно и важно за породицу.

Важно је и да родитељи разговарају са својом децом о томе како се осећају када помажу, да слушају њихове сугестије и поштују њихове границе. Уместо да се помоћ намеће као обавеза, може се представити као прилика за заједничко дружење и развијање позитивних породичних односа.

У крајњем, промишљено укључивање старијег детета у бригу о млађем може бити вредно искуство, али се мора балансирати тако да не дође до пренагљених очекивања или осећаја преоптерећености. Најважније је пратити како дете реагује и прилагодити улоге у складу са његовим потребама и способностима.