У понедељак је ИВАЊДАН, уберите ову биљку и ставите је под јастук – верује се да доноси љубав и здравље, а ако урадите ОВО, призивате несрећу
Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља, обележава се 7. јула и дубоко је укорењен у народна веровања. Ово је дан када, према традицији, природа има посебну моћ, а одређене биљке се беру како би донеле здравље, љубав и заштиту од зла. Али, поред благодети, постоји и низ обичаја које не би требало прекршити – јер, верује се, то може призвати несрећу.
У српском народу, Ивањдан важи за један од најважнијих летњих празника, богат симболиком, ритуалима и народним обичајима. Посебну пажњу жене су одувек посвећивале биљкама које се беру баш тог дана – јер се верује да управо тада имају најјачу лековиту и магијску моћ.
Кантарион (госпина трава) је биљка коју треба убрати рано ујутру на Ивањдан и ставити је под јастук. Према веровању, девојкама ће сан открити будућег мужа, а свима донети унутрашњи мир и здравље. Кантарион се такође носи у ташни, чува у кући или се од њега прави уље за заштиту од негативне енергије.
Ивањско цвеће, венчићи од пољског биља, коприве, першуна и папрати, плету се тог јутра и стављају на врата дома. Сматра се да штите кућу и породицу од урока, болести и неслоге.
Купање у реци или роси на Ивањдан има симболично значење – верује се да испира све лоше из претходне године и доноси нову снагу.
Шта не треба радити на Ивањдан:
Не ваља прати веш, јер се верује да то „пере срећу из куће“.
Не треба спавати дуго тог дана, јер онај ко преспава јутро Ивањдана – цео дан, па и годину, биће безвољан и успорен.
Не сме се псовати и свађати, јер се тада „благослов претвара у клетву“.
Не ваља одбацити венчиће са врата – чувају се до наредне године, па се тек тада спаљују.
