Старинска, сеоска башта поново је ХИТ: Ово цвеће су гајиле наше баке, а једно правило прави чудо - двориште изгледа као из часописа
Из тих старинских башта наших бака памте се предивни мириси и успомена на необично, лепо, а једноставно цвеће у неугледним лонцима. Данас су и ти лонци модерни, али полако нестају сабрана искуства и њихова правила за негу баште и гајење цвећа.
Те жене су зналачки правиле свој рајски врт иако се нису много бавиле цвећем. Имале су много других послова, па су углавном гајиле биљке отпорне на сушу, на разне болести и штеточине и нису имале велику потребу за одржавањем, прихрањивањем и наводњавањем. Признаћете, искусно!
Сеоска башта није „под конац“
„Пре него што су се на тржишту појавиле биљке хибриди са великим цветовима и углавном без мириса, баште су красиле сорте биљака које данас полако нестају. Старинске баште су биле омалене, углавном сконцентрисане поред зида куће, или уз неку ограду или стазу. Цвеће је увек цветало од пролећа до јесени. Па иако се понекад нашла и која травка, као на пример попонац, маслачак или бела рада, башта је опет изгледала чаробно иако није било под конац.
Те старе сорте данас је тешко наћи. Иако ћете до њих најпре доћи у неком селу, све чешће се могу купити и на пијацама. Не може тачно да се каже да су то старе и ретке биљке, напротив, тржиште је њима преплављено, али то су хибриди који су усмерени на развијање што већег цвета“ пишу стручњаци сајта agromedia.rs.
Боје уносе разиграност у башту
„Овакав тип баште „сеоска башта“, приликом распореда цвећа захтева само једно правило, а то је да се више биљке саде назад, а ниже напред. Обликом цвета треба да се постигне динамичност док се бојом постиже разиграност целе композиције. Биљке које су најчешће красиле баште наших бака су: божур, петлова креста, јагорчевина, лепи дечко, мушкатла, зевалице, драгољуб, снежне кугле. Такође, у баштама су биле незаобилазна руже, делфиниум, пркос...“
Божур (Паеониа officinalis)
Овај цвет спада међу најлепше перене које красе старе баште. Биљка која воли осунчану страну са довољно влаге у земљи цвета у априлу и мају са богатим великим црвеним, розе или белим цветовима. Цвет траје свега неколико дана и убрзо се осипа. Божур се користи уз ивицу баште или као солитерна перена.
Јагорчевина (Примула сп.)
Ниска перена чији је цвет међу првим весницима пролећа. Данас су толико узнапредовали хибриди да је потпуно потиснута стара сорта са ситним, тамнољубичастим или белим цветовима. Добро подноси хладноћу, лако се размножава и често се могла наћи да цвета у травњаку или на попуцалом камену.
Лепи дечко (Импатиенс балсамина)
Још једна врста која је мало заступљена у баштама. Како би његова необична архитектура дошла до изражаја сади се у групама. Цветови се појављују у пазуху листова беле, розе или љубичасте боје. Интересантна је комбинација са травама као што је то Фестуца или пампас трава.
Петлова креста (Целосиа цристата)
Атрактивна једногодишња цветница цвета од јуна па све до првих мразева. Ствара семе у великим количинама, стога се и само расејава. Има необичан цвет у облику петлове кресте, па је због тога добила такав назив. Основна боја је црвено-роза. Комбинује се са неким нижим цвећем као што је то дречавожута кадифица или драгољуб.
Незаобилазно цвеће и некада и данас краси терасе и баште. Мушкатле су вишегодишње биљке чија је основна боја цвета црвена. Најомиљеније су пузаве мушкатле које се најчешће стављају на прозор, али такође постоје мушкатле које нису пузаве. Оне се могу садити и у саксију, али и у земљу. Ако се одвоји једна мања површина на којој ће се посадити само мушкатле, тај део баште ће бити од пролећа па све до јесени у цвету. Да би мушкатле увек цветале потребно је редовно уклањати прецветале цветове и подмлађивати их у јесен.
Зевалице (Antirrhinum сп.)
Биле су јако интересантне сеоској деци. Притиском на доњи део цвета отвара се горњи па су по томе добили име. Углавном су једногодишње, међутим, ако расту на неким заштићенијим местима, онда могу да издрже период хладног времена. Саде се у групама како би њихови релативно мали цветови дошли до изражаја.
Драгољуб (Тропаеолум мајус)
Стари добри драгољуб је готово заборављено цвеће. Расте као пузавица, па се због тога можда мање користи у башти, јер му је потребна већа површина. Лист му је скоро округао са израженом нерватуром. Цвет је црвене или наранџасте боје. Често се сади уз ивицу стазе или уз кућу.
Снежне лопте (Вибурнум опулус)
Ово је некада била омиљена дрвенаста вишегодишња биљка. Њен назив описује изглед цвета који се појављује у пролеће. Мали број цветова је сакупљен у једну куглу која подсећа на снежну лопту. Орезивањем може да се постигне да расте као жбун или дрво. По цветању ју је потребно орезати како би на време формирала нове пупољке за наредну сезону. Комбинује се са другим шибљем као на пример са жутом, пуном керијом или јоргованом.
Србија Данас/Блиц Жена, Бранка Гајић/Пренела Ј.Ш.