Владика Николај Велимировић: Носе ЦРВЕНИ КОНАЦ око руке, а немају појма да он вернике претвара у НЕВЕРНИКЕ
Огромно незнање и велики мрак је покрио душу нашег српског народа, упозоравао је владика
Многе културе широм света верују да путем наших мисли или завидног погледа особа може да нашкоди другој особи узрокујући јој болест, повреду или чак смрт. Сваки урокљивац је и завидљивац, а није сваки завидљивац урокљивац. Урок је стрела која излази из душе завидника и урокљивца према ономе коме завиди, и некада та стрела погађа, а некада промаши.
Црвени конац проналазимо код Јевреја и Хиндуса, а њихова древна магијска средства и обичаји раширили су се код осталих народа. Ношење танког црвеног конца (који је уједно и врста амајлије) повезује се са окултним, магијским, изопаченим тумачењем Торе, познатијим под именом кабала, која није ништа друго до магија изведена из једне од светих књига – а самим тим света књига је злоупотребљена.
За црвени конац езотеристи верују како "одвраћа" лошу срећу коју човеку може да донесе урок злог ока. На хебрејском језику он се назива "ројте бинделе" и обично је направљен од танке вунице. Носи се на левој руци као наруквица.
Ово је први знак ОБОЉЕЊА ДИСАЈНИХ ПУТЕВА! Докторка објашњава како да га СПРЕЧИТЕ!
СЕЛМА ХАЈЕК ПИЈЕ ДОМАЋИ СОК ОД 4 САСТОЈКА СВАКОГ ЈУТРА: Еликсир за лепоту, затегнуту кожу, бржи метаболизам
Ево шта је о томе говорио владика Николај Велимировић:
"Бог помог'о! Овде се ради о сујеверју - вера у слепи случај. Дакле, у питању је паганизам! Данашњи хришћани су свели своју веру на папир - крштеницу! А својим поступцима и оваквим подухватима сведоче да су далеко од истине по Јеванђељу и да траже помоћ од себи непознатих сила.
Враг се досетио како да скине са врата крштеник - крсно знамење (крст часни) и замени црвеним концем, попут амајлије, као какве заштите против урока! Од 100% новорођене деце, отприлике 95% носи, одлуком својих родитеља, до крштења "црвени белег" илити кончић, а то је, наводно, заштита деце.
Огромно незнање и велики мрак је покрио душу нашег српског народа. Моја маленкост обавезно изгрди на крштењу родитеље и кума кад угледам на руци детета црвени конац и да су се усудули да са тим концем црвеним се поносе кад дођу у манастир на крштење и претрпе срамоту кад маказицама одсечем, бацим на под и згазим конац, пре него почнем свету тајну крштења.