Знате ли који је НАЈВЕЋИ ГРЕХ? Свештеник открива да је због овога настало ЗЛО - многи људи то чине не знајући колику ГРЕШКУ праве
Јесте ли чули за прелест?
Иако многи мисле да није тако или неће да признају, у Светом Писму има толико непознаница да се човеч често збуни пред њима и то је сасвим нормално. Да не би кренуо пут погрешних тумачења за све нејасноће треба да се обати духовнику, а никако разним "свезналицама" које ће покушати да заведу у сујеверје.
Због свега овога свештеници манастира Ремета одлучили су прикупе одговоре на најчешћа питања и објаве их у књизи "Посаветуј ме оче: одговори на питања и недоумице из хришћанске свакодневнице". Међу њима нашло се и један појам за који је ретко ко чуо, а који гласи прелест.
Овај појам у себи садржи причу о највећем греху савременог човека - таштини. Ево како га свештеник објашњава:
СУТРА СЛАВИМО ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ! Верује се да доноси ОЗДРАВЉЕЊЕ болеснима, ЖЕНЕ треба посебно да буду ОПРЕЗНЕ и испоштују ОВО
Колико дана треба постити за СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ? Духовник поручује да су се услед раслабљености вере појвила НОВА ПРАВИЛА
- Сваки човек је, због своје раслабљене и огреховљене природе, у већој или мањој мери подложан прелести тј. духовној обмани. Чим помислиш у себи да си нешто добро рекао, добро урадио и како си због тога вредан пред Богом, ето прелести. Чим почнеш да са задовољством машташ о својим талентима и способностима, опет си на прагу прелести.
- Примио си похвалу и насладио си се њоме у своме срцу, и то је већ прелест. Свети Оци говоре о две врсте духовне прелести. Прва врста је када човек почне да уображава да види Господа, Мајку Божију, Анђеле, духовни свет и себе сматра достојним таквих 'виђења' (уствари - демонска привиђења). Друга врста прелести је када човек о себи почне да мисли како живи узвишеним духовним животом, како је прави испосник, прозорљивац, чудотворац, да је способан да понесе велике подвиге, да је позван да учи друге и да њима духовно руководи. Та врста прелести се назива
самоумишљеношћу.
- Ипак, треба знати да је свака прелест најпогубније стање нашег духа, које нас води право у пропаст, јер се заснива на гордости човековој, тј. управо на оном греху због кога је са Небеса пао први анђео - Dennica, који је постао сатана. Ето зашто сатана толико тежи да све слуге Божије увуче у духовну гордост као највећи од свих греха, јер претходи свим гресима.
- Да, они који желе да живе духовним животом морају да буду крајње обазриви да не падну у прелест. Притом се не сме заборавити да често прелест почиње неприметно за самог човека, чим човек почне о себи да умишља нешто високо, на пример, да се разликује од других, да се други диве његовим подвизима, знању и памети, да је спреман да руководи другим људима и сл.
- Да би се избегла духовна прелест треба живети под руководством искусног духовника, редовно се исповедати и редовно причешћивати Светим Тајнама, са свешћу да само покајање, послушност, смирење и страх Божији у нама стварају здраво духовно расположење без кога је немогуће спасење.
- Свети Оци говоре: прелест увек у почетку прати извесна сумња и узнемиреност у срцу, тј. у прелест не сумњају искључиво они који су већ бесповратно у њеној власти. Прелест никада не тера на покајање, не побуђује човека на смирење, већ доводи до тога да се крв у њему узбуркава, прелест доноси човеку некакву безукусну, отровну насладу, лукаво му ласка и подилази, усађује високо мишљење о себи самом и у души васпоставља клањање идолу
сопственога 'ја', а све под маском наводног служења Богу и Цркви, смирења или саможртвености.
- Човек који је у прелести никада неће смирено да послуша и прихвати туђ савет, већ се по правилу љути, негодује и противи, тврдећи како су сви против њега, јер је он 'једини праведан', како нико други не види што он види и томе слично, завршава свештеник.