Овако се традиционално пече паприка на југу Србије - По овом рецепту су је некада спремале домаћице
Овај рецепт не само да осликава аутентичност јужњачке кухиње већ и чува сећање на традицију и обичаје који су деценијама градили богатство српског кулинарског наслеђа.
Кулинарска баштина југа Србије одише аутентичним укусима и мирисима који се преносе с колена на колено. Док су пљескавице, пеглане кобасице и качкаваљ незаобилазни симболи овог дела земље, посебну пажњу заслужују и паприке, које су неизоставан састојак зимнице и специјалитета који су деценијама уткали дух јужне Србије у сваки залогај.
Лесковац је, као епицентар ове традиције, заштитио свој бренд, ајвар, који је постао познат широм региона и света. Ипак, целокупан југ Србије може се сматрати правим царством паприке, што потврђује и рецепт за печене паприке на врањански начин, сачуван у кувару из 1951. године.
Овај рецепт, објављен у књизи “Мој кувар и саветник”, симболизује дугу традицију јужњачке кухиње, познате као паприкарски крај, где се умеће припреме зимнице неговало кроз генерације.
Рецепт за Врањанске печене паприке
За овај специјалитет користе се меснате бабуре или дугачке паприке, које се пажљиво пеку на платни штедњака, а потом остављају да одстоје један дан, неогуљене.
Следећег дана, уље се загрева у шерпи, а свака паприка се кратко умочи у врело уље, одмах вади и слаже у топлу теглу. Сваки слој пажљиво се посоли, а процес се понавља док се тегла не напуни, остављајући при том три прста простора до врха.
Паприке у тегли одстоје још један дан, након чега се прелију винским сирћетом. Тегла се не затвара одмах, него се поклопи тацницом, јер током врења паприка избацује уље и неопходно је да се овај процес несметано одвија.
Након завршетка врења, које не умањује укус паприке, додаје се још сирћета да паприка потпуно упије течност. Тек тада се тегла затвара и чува са осталом зимницом, спремна да сачува дух југа у сваком залогају.
