ЗЛАТИБОРСКИ ХЛЕБ је ПЛАНИНСКИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ који се памти: Споља хрскав, унутра мекан, а рецепт је много једноставнији него што мислите
Мирис домаћег хлеба који се шири кухињом један је од оних укуса који одмах враћају у детињство. Златиборски хлеб посебно је занимљив јер се ослања на једноставне састојке и традиционални начин припреме – споља добија лепу, хрскаву корицу, док унутра остаје мекан и ваздушаст.
На Златибору се вековима живело једноставно и од намирница које су биле доступне у домаћинству, па су и рецепти често били такви – без компликованих техника и великог броја састојака. Домаћи хлеб био је незаобилазан део трпезе, а његова посебност није била у скупим намирницама, већ у начину на који се тесто умеси, одмори и испече.
Данас се овакав хлеб може направити и код куће, а потребно је тек неколико основних састојака.
Састојци
500 г белог брашна
1 кесица сувог квасца
1 кашичица шећера
1,5 кашичица соли
око 300 мл млаке воде
2 кашике уља
мало брашна за радну површину
Како се прави златиборски хлеб
У већу посуду сипајте брашно, додајте суви квасац, шећер и со, па све промешајте. Постепено доливајте млаку воду и додајте уље, па умесите мекано тесто.
Тесто треба месити неколико минута, док не постане глатко и еластично. Ако је потребно, додајте још мало брашна, али немојте претерати – мекше тесто помоћи ће да унутрашњост хлеба остане ваздушаста и нежна.
Покријте посуду чистом крпом и оставите тесто на топлом месту око сат времена, односно док се приближно не удвостручи.
Када нарасте, кратко га премесите и обликујте векну. Ставите је на плех обложен папиром за печење и оставите још 20–30 минута да одмори.
Пре печења површину можете засећи оштрим ножем на неколико места. Рерну претходно загрејте на 220 степени, па хлеб пеците око 30–35 минута, док не добије лепу златносмеђу корицу.
За посебно хрскаву корицу, у рерну можете ставити малу посуду са врућом водом током првих десетак минута печења. Пара помаже да површина хлеба остане еластична док се корица формира.
Када је печен, извадите га и оставите на решетки да се мало прохлади. Немојте га одмах сећи – колико год мирис био примамљив, неколико минута одмора помоћи ће да се средина стабилизује и да кришке буду лепше.
Најлепши је уз домаће намазе и сир
Овакав хлеб најбоље показује своју једноставност када се послужи још млак, уз сир, кајмак, домаћи јогурт или неки од традиционалних намаза.
Управо у томе и јесте чар планинске кухиње: нема много компликовања, нема десет необичних састојака – неколико основних намирница и добар начин припреме могу направити хлеб који се памти.
А када из рерне замирише свеж, домаћи хлеб са хрскавом корицом, биће вам јасно зашто су овакви рецепти опстали генерацијама.
