Доживотна робија за Брајана Волша, али дилема остаје: да ли је убиство Београђанке Ане Волш могло бити спречено?
Фемицид није само појединачни злочин – то је јавна друштвена криза. Превенција, едукација и подршка жртвама су кључни да би се спречиле трагедије у домаћинствима широм света, пре него што насиље прерасте у смртоносну ескалацију.
Брајану Волшу је суд у Масачусетсу (Дедхам, округ Норфолк) изрекао пресуду о кривици за убиство првог степена своје супруге Ане, иако њено тело није пронађено. Суђење је показало да је тужилаштво успело да докаже да је он планирао и извршио злочин, укључујући претраге на интернету о томе како се сакрива тело, као и друге форензичке доказе који указују на намеру и прикривање злочина.
Овај случај представља трагичан пример убиства у браку - облика насиља у којем жртва често нема шансе да се одвоји или побегне из опасног односа. Упркос недостатку тела, порота је установила одговорност починиоца, наглашавајући тежину овог злочина.
Фемицид је термин који означава убиство жене због њеног пола или у контексту родно заснованог насиља, а често се дешава у оквиру домаћинства или бракова.
Према извештају Уједињених нација (УНОДЦ УН Women), у 2024. години је око 50.000 жена и девојчица широм света убијено од стране својих партнера или других чланова породице — то чини 60 % свих намерних убистава жена и девојчица те године. У просеку, то је једна жена или девојчица убијена сваких око 10 минута (око 137 дневно).
Ови подаци показују да је породични дом и интимни однос и даље најопаснији контекст за жене и девојчице када је реч о убиству, јер већина ових убистава изгледа потиче из породичних и партнерских ситуација, а не из случајних или јавних сукоба.
Ситуација у Сједињеним Државама (2024/2025)
Прецизни подаци о броју фемицида или убистава емотивног партнера специфично за 2024. још увек се прикупљају и објављују у пуним обимима од стране званичних америчких институција (нпр. ФБИ, ЦДЦ). ФБИ је објавио опште статистике о криминалу у САД током 2024. године, укључујући укупне убиства, али не разлаже детаљно све убиства по врсти односа између жртве и починиоца.
ЦДЦ и други здравствени званичници истичу да се у САД‑у више од половине жена које су убијене смртно угуше или убијају управо од стране садашњих или бивших интимних партнера, иако се тешко прецизно квантификује у реалном времену без лаганих законских дефиниција фемицида.
Студије и стручни извори указују да су убиства емотивних партнера често повезана са приступом оружју и другим факторима ризика (нпр. кратка дистанца после прекида везе, историја насиља, контролно понашање). Присутност ватреног оружја у домаћинству повећава вероватноћу фаталног исхода код жена жртава насиља.
Шта значе ове застрашујуће бројке?
Подаци о убиствима интимних партнера у САД нису потпуно обједињени у стално ажурираном броју, али постоје познате тенденције.
ЦДЦ и полицијски подаци годинама указују да су жене знатно вероватније да ће бити убијене од стране партнера него мушкарци, иако укупне бројке убистава могу бити веће код мушкараца због убистава изван породичних контекста.
Недостатак законске дефиниције фемицида у САД отежава директну статистичку евиденцију и међународне поређења фемицида као посебне категорије кривичних дела.
Подаци из локалних анализа (нпр. повећање броја убистава повезаних са породичним насиљем у неким окрузима између 2023. и 2024. у Тексасу) указују да у неким заједницама интим партнер убиства остају озбиљан проблем, чак и када општи тренд криминала пада.
Глобално: Приближно 50.000 жена и девојчица убијено је од партнера/породице у 2024. години, што потврђује да фемициде и убиства у браковима/интимним односима и даље заузимају велики проценат смртних случајева међу женама.
САД: Нема још јединственог финалног броја за 2024. о фемицидима специфично, али докази ЦДЦ/ФБИ и студије указују да интим партнер убиства чине значајан део жртава женског убиства, посебно када се ради о приватној сфери и породичним односима.
Превенција фемицида захтева свеобухватан приступ и координисане акције државе, институција и заједнице, јер се ради о најекстремнијој манифестацији насиља у породици и интимним партнерствима. Стручњаци истичу да је рана идентификација ризика кључна – полиција, социјалне службе и здравствени радници морају препознати знаке психичког, физичког и емоционалног злостављања пре него што насиље ескалира.
Поред тога, од виталног значаја је сигурна мрежа подршке за жртве – кризни центри, склоништа, правна заштита и хитне полицијске интервенције могу спасити живот. Стручњаци наглашавају и важност строжег спровођења закона, укључујући забране приближавања и контролу поседовања оружја код насилника, како би се смањио ризик од фаталног исхода.
Стручњаци истичу и значај строжег спровођења закона, посебно у случајевима где насилници имају приступ оружју, док едукација и друштвене кампање које промовишу родну равноправност и ненасилне везе помажу у превенцији насиља пре него што ескалира. Модерни алати, попут праћења дигиталних трагова и претњи, такође могу бити кључни у раном откривању планираних злочина.
Стручњаци упозоравају: фемицид није само појединачан злочин – то је друштвени проблем који захтева брзу, организовану и континуирану реакцију. Превенција, едукација и подршка жртвама кључни су да би се ублажила трагедија која често настаје у сигурним просторима – домовима, где жене и девојке треба да буду заштићене.