МИСТЕРИОЗНА СТРАНА АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ: Да ли сте знали да је тамо некада био ЗАТВОР у ком је био и Тито?
Ада Циганлија данас је позната као омиљено београдско купалиште, али њена историја крије много мрачнију прошлост.
Пре него што је постала “београдско море”, овај простор имао је потпуно другачију намену.
Десна страна Савског језера, данашња “новобеоградска” обала, некада је била обична ливада. Преграђивањем десног рукавца Саве 1967. године, Ада је претворена у полуострво окружено насипом, између реке и Савског језера. Међутим, њена прича почиње много раније.
На самом почетку 20. века, на месту где се данас налази зграда Управе, налазио се истражни затвор. Формиран 1920. године, брзо је стекао злогласну репутацију. Током тридесетих година прошлог века, у време Шестојануарске диктатуре, постао је затвор Државног суда за заштиту државе и место где су притварани политички противници режима — међу њима комунисти и револуционари.
У том затвору су, између осталих, боравили Светозар Вукмановић Темпо, Јосип Броз Тито и Моша Пијаде, пре него што су пребачени у Сремску Митровицу. О затвору постоји мало записа, али се зна да су у његовом дворишту постојала вешала на којима су извршаване смртне казне. Затвореници су често били оковани ланцима, а током каснијих ископавања пронађени су остаци зида за који се верује да је припадао том затвору.
Затвор је наставио да функционише и након Другог светског рата, али под новом влашћу. Комунистички режим га је користио за своје политичке противнике, кроз Одељење за заштиту народа. Према једној непровереној тврдњи, управо је на овом месту 1946. године стрељан Дража Михаиловић, вођа Југословенске војске у отаџбини.
Затвор је коначно затворен 1954. године, а неколико година касније и срушен. У знак сећања, 1970. године на том месту подигнут је споменик у облику цвета са пет латица и плочом на којој су уклесани стихови Љубомира Симовића: „Из тамнице без прозора видели смо како долазе лађе, чули сунце које не залази.“
Након тога, Ада је добила потпуно нови живот. Године 1958. почело је њено уређење у излетиште и купалиште. Радило се кроз добровољне радне акције студената и омладинаца, уређене су плаже, стазе и игралишта. Године 1960. Аду је посетио и Јосип Броз Тито, а радови су трајали све до 1967. године, када је Ада Циганлија добила изглед по којем је данас препознатљива.
