Прославимо заједно најлепше "девојачке" празнике
Летњи период је углавном обележен годишњим одморима, када људи проводе више времена уживајући са породицом и пријатељима, и тако прикупљају енергију за другу, захтевнију половину године.
Ово је такође и идеално време да се окупимо поводом два велика празника, Ивањдан и Петровдан, која су повезана на необичан и интересантан начин.
Ивањдан је главни летњи празник у нашем народу. Обележава се 7. јула поводом рођења Светог Јована Крститеља, а колико је он велики светац потврђује и то што су у календару СПЦ њему посвећена три празника: осим Ивањдана, ту је још и 20. јануар, када се слави Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембар, када се обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. Уз Христово и Богородичино, рођење Светог Јована Крститеља једно је од три света „рођења” које празнује црква, поред Божића, празника Рођења Исуса Христа и Мале госпојине, празника Рођења Пресвете Богородице.
Овај светитељ познат је као заштитник кумства и побратимства, због чега у народу постоји обичај да се људи баш на Ивањдан братиме и куме „по Богу и светоме Јовану“. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси. Везује се за разне обичаје, а у народном предању највише за природу која је у свом пуном цвату. По веровању, важан је и за неудате девојке које имају велику улогу на овај дан, а називају га и „девојачким” празником. Оне на овај дан поје, играју, беру биље и плету венчиће, шале се и смеју, кроз обреде призивају будуће мужеве, а народни обичаји се разликују у зависности од дела земље у ком се налазе.
Веровање каже да уочи Ивањдана ваља набрати Јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Венцима се показује да је природа у развоју дошла до своје највише тачке – средине лета и да се тиме „овенчала“. Неудате девојке из Груже палиле би с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивањског цвећа би целу ноћ играле и певале. У рану зору би се се разилазиле, а свака би носила угарак из ватре и исплетен венац би стављала на врх капије због веровања у његову исцелитељску моћ. Венци се стављају и на ограде и врата кућа, где би требало да остану преко читаве године, како би девојке кроз тај венац гледале рађање сунца и биле румене као оно.
Ивањдан најављују сомборске Ивањданске ватре, а то је и дан када се верује да Сунце три пута заигра, јер овај дан толико дуго траје, да се Сунце чак три пута „заустави”.
Постоји и веровање које је карактеристично за целу Србију, а то је да девојке које нису удате 7. јула посаде жито и за пет дана, на Петровдан, погледају да ли је и како никло. Ако су клице као прстенови, ове јесени би требало да се удају.
Петровдан је један од кључних датума летњег циклуса празника. Слави се 12. јула и спада у 15 највећих хришћанских празника, а посвећен је светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа. Овај дан има велики број обичаја од којих већина потиче из времена пре прихватања хришћанства. Сви љубитељи јабука би на Петровдан требало да их једу, али никако не би смели да их секу ножем, већ само да их гризу! Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на „оном свету”, па ово воће данас симболизује сласт и мир међу људима. Постоји могућност да је баш аутохтона сорта раних јабука – „петровача” добила овај назив из тог разлога. Она и дозрева баш око овог хришћанског празника.
Један од обичаја који је популаран у мачванском округу је „лилење“ – традиционални обичај карактеристичан за мачвански крај и Белотић, родно место сликара Милића од Мачве. Сам обичај се одиграва уочи Петровдана у свим мачванским селима. Деца пале ватре и лиле, које могу бити направљене од гуме, сламе, дрвета и сл. На Радован-кули у Белотићу, Милић се трудио да омасови и увелича овај догађај са свим пратећим културно-уметничким програмом, и створи бренд „Мачванске лиле“. Организовао је лилење од краја осамдесетих све до 1998. године, што је био и уједно последњи пут за његова живота.
Људи који поштују и диве се нашим народним обичајима воле да обиђу и сами присуствују неким од тих догађаја, а у непосредној близини Белотића налази се и највећи град мачванског округа, Шабац. У Шапцу се, између осталог, налази и саборна црква Светих апостола Петра и Павла, главни и највећи православни храм у овом граду, смештен уз седиште Шабачке епархије Српске православне цркве.
Поводом Петровдана се често организују и вашари, па чим се каже „Шабачки, пиротски и петровдански“, прво се помисли управо на вашар.
И за Петровдан, и за Ивањдан, као и за сваку другу славу, каже се у народу да се не иде празних руку, а има ли бољег поклона од оног који дубоко негује традицију и буди носталгична сећања и срдачне осмехе. Више од четири деценије, „дама у најбољим годинама” – омиљена мешавина кафе са јаком аромом и пуним укусом, свакодневно је важан разлог за паузу, окупљање, заједничко испијање и размену малих животних мудрости.
Многе генерације мајки уз Ц кафу свакодневно проживљавају најлепша искуства и изазовне ситуације, држећи кућу и породицу на окупу, а за сваку славу је све спремно и онако „како треба да буде“. Оне одгајају младе нараштаје, преносећи им породичне вредности и емотивно наслеђе које чини сваку породицу аутентичном. Ц кафа је била прва и остала права, кафа за сва времена, а њен квалитет доказује њено трајање од 1976. године када се појавила.
Раније су сви моменти са славских окупљања остајали забележени на црно-белим фотографијама које су се могле наћи у легендарној лименци Ц кафе. Готово да не постоји породична кућа старе Југославије која не поседује једну од ових лименки у којима се, између осталог, чувају и бројна драгоцена писма, најомиљенији бакини рецепти, прибор за шивење и разне кућне потрепштине. Како бисмо и даље стварали нове успомене које ће се преносити, као што се већ 46 година преноси љубав према традиционално омиљеној Ц кафи, обрадујмо једни друге поклон лименком Ц кафе у којој се налази 2x100 грама Ц кафе и уживајмо у шољици овог напитка.