РАДИЛА У КЛАДИОНИЦИ, БЕЗ КРОВА НАД ГЛАВОМ... Јелена данас слави РОЂЕНДАН, а живот је у младости НИЈЕ штедео!
Веровала је у своје снове и била истрајна.
Јелена Ђоковић данас прославља 34. рођендан, а њена биографија препуна је детаља који су достојни филмског сценарија. Супруга најбољег светског тенисера Новака Ђоковића и директорка Фондације "Новак Ђоковић" рођена је 1986. године у Београду и долази из скромне и складне породице.
Ево шта све можеш да урадиш са 310.000 ЕВРА у Србији?
Како да очистите пеглу: Овај једноставан трик уклониће брзо нечистоће
Ана Николић учествовала на МОДНОЈ РЕВИЈИ, а ево по чему је била ПОСЕБНА! (ФОТО/ВИДЕО)
Јелена Ђоковић била је студент економије и финансија на италијанском факултету "Бокони" у Милану. Само једна година на овом факултету кошта око 5.000 евра, али Јелена је, као и већина српских држављана који студирају на "Боконију", добила стипендију овог факултета. Живела је у студентском дому, са неколико цимерки.
Годинама се бавила спортом, а тако је упознала и Новака.
- Тренирала сам тенис читаву основну школу па отуд датира и моје познанство са Новаком, али после сам наставила да се бавим атлетиком. Сестра и ја желеле смо да одемо у иностранство, а један од начина да то остваримо био је да добијемо спортске стипендије јер нисмо желеле да оптеретимо родитеље са тако великим трошковима. На крају, ипак нам нису додељене спортске већ академске стипендије. Сестра је прва отишла и то је за мене представљао велики шок јер сам за њу изузетно везана. То се није променило, али живот нас је срећом поново спојио и сада радимо заједно. Мојој мајци то је био страшно. Она нас и дан-данас не прати на аеродром, само нас дочекује - испричала је Јелена једном приликом, гостујући у емисији "ТВ лица – као сав нормалан свет", ауторке Тање Петернек Алексић.
Јелена је одрасла на Дорћолу, а као и многа деца деведесетих доживљавала је, нажалост, и непријатне ситуације, попут оне када су јој насред улице украли патике.
- Стварно сам се вратила кући боса. Тада сам имала своју симпатију и он ме је на кркаче носио да се не испрљам. Ишла сам на базен "25. мај" и то се догодило у повратку - испричала је својевремено.
Јелена је, како би себи олакшала живот, радила у парфимерији, па у спортској кладионици као шанкерка, а потом се опробала и у другим хонорарним пословима.
- Мој први посао био је са 16 година у парфимерији. Затим сам радила у кладионици, као шанкерка, правила сам кафе, сокове, и тај посао радила сам како бих зарадила за карту до Италије, и отишла на студије. Нисам се дуго задржала у кладионици и након тога била сам промотерка неких догађаја. Много тога сам радила и ништа ми није било тешко, све је то за људе. Имам родитеље који су ми дали крила да полетим и више него што је то било дозвољено у оно време рата и економских проблема. Отац и мајка су моја два анђела, као и моја сестра – испричала је Јелена у једном интервјуу.
Открила је и како је изгледао њен студентски живот.
- Хранила сам се у студентској мензи. Захваљујући стипендији, сваки оброк који подразумева предјело, главно јело и десерт, коштао нас је упола мање него било где да једемо. Храна није била укусна, понекад ни превише здрава, али барем сам јела конкретан оброк. Недељом или празницима када менза није радила, сналазили смо се, скупљали новац и кували заједно - истакла је Јелена својевремено на свом блогу.
Недавно је испричала и који је био преломни тренутак у њеном животу, који ју је одредио да буде то што је данас. У једном тренутку, када је дошла у Милано, није имала кров над главом.
- Било је то када ми је било 17 година, тада је моја две године старија сестра Марија отишла у Америку на школовање. Биле смо јако блиске, она ми је била најбоља пријатељица. Након што је она отишла, схватила сам да морам да одрастем. Највећи ми је шок био када се вратила, јер се променила. Други такав тренутак био је када сам у Милану уписала студије пословне администрације на Бокони. Тамо сам научила шта је захвалност - јер ми је помогла особа која то уопше није морала. И то је једна предивна прича која ме веже за Хрватску. Нисам одмах добила место у студентском дому па сам након много перипетија преко маме дошла до госпође Лидије из Шибеника, која је у то време живела у околини Милана и радила у једном дому за старије. Она ме је примила у свој скромни дом. Спавале смо у истом кревету, бринула се за мене као да сам јој ћерка. Није имала много, али сећам се да ми је дала 50 евра џепарца и рекла - заслужила си. Умрла је прошле године након тешке болести. Биле смо у контакту, а ја сам покушавала да јој кажем колико ми је важна. Надам се да сам успела да јој захвалим на свему. Неки говоре о непријатељским односима између наших држава, али за мене то не постоји. Лидија ме је научила шта је захвалност јер ми је све дала, а није морала.
Јелена и Новак упознали су се 2005. године преко заједничких пријатеља, док Ноле још није био планетарно популаран. Тенисер ју је први пут представио јавности на турниру у Амерсфорту у јулу 2006. године. Често је обилазила Монте Карло у којем данас породица Ђоковић живи.
- Ми смо баш били клинци када смо се први пут срели. Били смо на тениском турниру у клубу „Дрил“ на Бановом брду. Дуго сам тренирала тенис, до своје 15. године, па смо имали заједничко друштво. Он је решавао неке укрштене речи, а ја сам била поред њега, па ме је питао да му помогнем и тако смо заједно почели да решавамо, али после тога смо се сретали повремено и увек лепо дружили, али без икаквих назнака да ћемо се икада забављати. Тек смо почели да се забављамо после три године - рекла је Јелена својевремено.
Пар се венчао 2014. године на Светом Стефану, исте године добили су сина Стефана, а три године касније и ћерку Тару.
- Мислим да не постоји нека формула, брак једноставно функционише или не. Као и сваки однос. Потребно је много поштовања и емоционалног ангажмана да би брак био квалитетан и трајао. Новак пуно путује, а кад се врати с пута, то је као да се опет упознајемо, поновно се заводимо јер смо се обоје у међувремену зажелели једно другог и можда не тако уочљиво на први поглед, али и променили. Новак и ја смо дуго заједно и пре него што је његово име добило такву тежину у јавности. Он је за мене остао моја љубав без неопходних титула које сада прате његово име. Рад за његов бренд ми је помогао да разумем и поштујем успех који је постигао - и да прихватим усамљеност као последицу тог прекомереног рада, путовања и посвећености. То је тај терет славе и успеха који често удаљава људе од породице и пријатеља, а који немамо у виду када сањамо велике снове. Ни њему ни мени није лако да будемо раздвојени, поготово сада као родитељи двоје деце која су стварно плод велике љубави. Нама је наше време толико драгоцено, ретко и јединствено. Али сви смо га жељни, а он је само један - говорила је Јелена у интервјуима.
Јелена Ђоковић је изузетно успешна предузетница, брижна, пожртвована и посвећена супруга и мајка, и узор је многим женама како у Србији, тако и у свету.
Савете о здравом животу, васпитању деце, али и пословним успесима радо дели са милионима пратилаца на свом блогу, као и друштвеним мрежама. Јелена је недавно објаснила и како реагује на натписе у медијима о свом животу, наводном разводу, да ли је дотерана или не.
- Један дан се живцирам, други дан сам мирна. Све је једноставније откако сам пре две године престала да читам написе о свом животу. Сада то уместо мене ради мој тим - објаснила је и додала:
- Предрасуде ме увек прате. Ја сам жена успешног спортисте па неки мисле да знају како би требало да изгледам, како да говорим, са ким да се дружим. Срећом, када сам постала мајка, схватила сам да морам да се бавим собом па су други престали да ме занимају.