Радио 26 година као стјуард: "ОВО ПРВО РАДИМО када дође до ХИТНОГ СЛУЧАЈА" - Није баш све тако на ноте, како се чини

Многи путници приликом укрцавања у авион размишљају о удобности, дестинацији или трајању лета, али ретко ко размишља о безбедносној улози кабинског особља. Иако се стјуардесе и стјуарди често доживљавају као особе задужене за послужење путника, њихова примарна одговорност јесте безбедност свих у авиону. Посада је детаљно обучена за хитне ситуације – од евакуација и пожара, до пружања прве помоћи и реаговања у случају наглих промена притиска.

Док летите ка свом одмору из снова на висини од девет хиљада метара, последња ствар коју желите да доживите је било каква хитна ситуација. Ипак, такве околности најчешће су ван наше контроле. Према речима Дела Вилдена, бившег стјуарда који је радио за "Бритиш Ервејз" 26 година, озбиљне медицинске хитне ситуације у авиону су ретке, али се ипак дешавају, пише Daily Express. Током своје каријере, лично је доживео само две такве ситуације.

Када дође до таквог случаја, особље мора да следи низ мање познатих протокола, од којих је неке господин Вилден и открио. Објаснио је да у случају хитне медицинске ситуације особље увек прво пита путнике да ли међу њима има медицинских стручњака. Идеално би било да то буде лекар, медицинска сестра или болничар, али постоји још једно изненађујуће занимање које може бити позвано да помогне.

- Увек нам је речено да, ако се медицински стручњак не јави, али се јави ветеринар који је спреман да помогне, можемо да прихватимо његову помоћ. Морали смо да тражимо да потпише образац о одрицању од одговорности пре него што почне са пружањем помоћи, и то би се радило само ако је ситуација била толико озбиљна да је захтевала хитну реакцију - објаснио је Вилден.

Док се не би јавио ниједан медицински стручњак, одговорност за пружање прве помоћи била би искључиво на кабинском особљу. Према Вилденовим речима, медицинска обука коју пролазе стјуардесе и стјуарди знатно је темељнија него што већина људи мисли.

- Ако се радило о срчаном удару, одмах бисмо почели са реанимацијом, док би други члан посаде доносио опрему, попут дефибрилатора и кисеоника, а неко трећи би обавештавао капетана о ситуацији - додао је.

Поред тога што је обучен за реанимацију, Вилден је рекао да је током обуке научио и како да породи жену. Сваки авион поседује посебан медицински комплет под називом М5. Половина тог комплета намењена је употреби кабинског особља, док је друга половина резервисана за медицинске стручњаке, са опремом попут катетера за проблеме са мокрењем или крвним угрушцима.

Кабинско особље такође је обучено да поступа и у предвидивим, али и у катастрофалним хитним ситуацијама. У првом случају постоји нешто више времена за реакцију – на пример, у случају губитка хидраулике потребне за слетање. У таквој ситуацији, Вилден каже да би капетан путем разгласа дао "позив на узбуну", тражећи да се најискуснији члан кабинске посаде одмах јави у пилотску кабину.

Тамо би посади пренео тзв. "НИТС" извештај, што представља скраћеницу за природу проблема (натуре), намеру (интентион), време (тиме) и посебна упутства (специал инструцтионс). Ово може да укључи и припрему за принудно слетање. Вилден је открио и шта се дешава у случају катастрофалне хитне ситуације, попут авионске несреће.

- Ако преживите оно што се догађа, нема времена за израду плана. Морате се, на основу обуке, ослонити на инстинкт и пронаћи начин да путнике извучете из авиона. Али пре него што отворите било која врата, најважнији корак је да проверите постоји ли пожар или нека друга врста опасности - закључио је.

Србија Данас/Express