Социјална интелигенција је данас важнија него икада: Чувени амерички психолог открива због чега је пресудна
Према Алберту Ајнштајну, стварни знак интелигенције није знање него машта.
У психологији постоји мноштво дефиниција интелигенције, и то толико да би била потребна цела једна књига да се све те дефиниције само наведу. Ипак, заједнички садржалац свих тих дефиниција јесте да је интелигенција општа сазнајна способност од које зависи успех у многим активностима. Понекад се специфичније наводи да је реч о способности апстрактног, логичког мишљења или увиђања односа, способности сналажења у новим ситуацијама, способности решавања проблема, просторне манипулације и усвајања језика.
У једном тренутку у развоју психологије, суочени с мноштвом различитих одређења и расправа о суштини интелигенције, психолози су чак посегли за једним врло необичним решењем, дефинишући интелигенцију као – оно што се мери тестовима интелигенције!
Психолошка прича о томе шта је интелигенција додатно се закомпликовала када су поједини психолози почели да говоре о различитим врстама интелигенције.
Једну од најпознатијих теорија о вишеструким интелигенцијама предложио је амерички психолог Хауард Гарднер. Према Гарднеру, интелигенција не представља једну способност већ збирку осам одвојених способности: лингвистичке, логичко-математичке, просторне, музичке, телесно-кинестетичке, интерперсоналне, интраперсоналне и натуралистичке. Интерперсонална и интраперсонална интелигенција из Гарднерове теорије најближе су ономе о чему ћемо писати у овом тексту, тзв. социјалној интелигенцији.
Цео текст прочитајте на tosamja.media.