Воља којом се порази претварају у победу: Мисирлић Тамара хуманитарац од малих ногу - Како је све почело
У новој епизоди "Бележница душе" позната хуманитарка ће нам открити развојни пут свог добротворног рада.
Гошћа емисије "Бележница душе", ауторке и водитељке Гордане Васиљевић ће бити Тамара Мисирлић, српска каратисткиња, хуманитарка и добротворка. Оснивач је хуманитарне фондације Тамара Мисирлић са циљем да се помогне, пре свега, деци, одраслима и старима, али и свим другим угроженим породицама, којима је помоћ неопходна.
До сада, организовано је преко 250 хуманитарних акција, у којима се помогло и збринуло преко 240 породица.
У разговору за популарни формат портала Србија Данас Тамара ће говорити о томе како је све почело од саме идеје до реализације и који су јој били главни покретачки мотори и извори снаге у свему томе.
Када је схватила да неће моћи да настави активно да се бави спортом али да ће остати у њему, објаснила је колико је било тешко једном успешном и врхунском спортисти, коме је спорт био цео живот да направи ту врсту транзиције и шта јој је пролазило кроз срце И главу у том периоду.
- Много тешко, изузетно тешко, тај моменат ми се други пут у животу десио. Први пут када сам имала операцију са 17 година, када сам била у колицима неко време. Тада су почела питања да ли ћу моћи да се вратим и да ли ћу бити иста и онда када сам то доживела мало зрелија ја нисам желела да одустанем и да сам послушала докторе и мировала и да сам се повукла барем на неко време можда би било боље. Ја сам ишла до краја, ја сам кидала себе само да останем у том спорту. То је можда била и грешка али све је то пут. Да није свега тога можда сада не бих радила са децом и имала тако велику породицу. Не могу да кажем да ми је драго али је велико задовољство када имате толико деце који нижу своје успехе и расту у добре људе, то стварно не може да се пореди ни са једном медаљом коју сам ја освојила - рекла је Тамара.
Са 16 година је покренула хуиманитарну организацију а са 18 година школу
- На почетку смо радили сами и тада није постојала хуманитарна фондација, тада је све почело као мали круг, породица, пријатељи и неки блиски људи. Ми смо тако радили, градили, зидали... њима није било јасно како јер ја сам желела да помогнем и да мењам свет око себе. Тада сам имала спортску стипендију и хтела сам да обиђем једну девојчицу да јој дам своју гардеробу да јој купим слаткише и дала сам целу своју стипендију за то. Много сам се борила и много сам се одрицала и када смо кренули да градимо ту кућу за тог деку ја сам свим силама вукла... Тада је тата скинуо своју униформу и обукао радно одело, радио раме уз раме са мајсторима. На крају кад је било готово ја сам дошла код тог деке који ми није веровао да ће кућа бити изграђена. Тако је све почело - Објаснила је она, а читав разговор можете погледати вечерас у 19 часова на you тубе каналу нашег портала Србија Данас.
