Са само 23 године ГРАДИ КУЋЕ и мења судбине: Невероватна прича Тамаре Мисирлић, девојке која је одлучила да своју снагу посвети другима
Тамара Мисирлић је девојка која има само 23 године, оснивач је хуманитарне фондације и иза себе носи приче људи којима је из корена променила живот. У новој епизоди „Бележнице душе“, ауторке и водитељке Гордане Васиљевић, Тамара први пут без задршке говори о својим почецима, страховима и терету обећања које мења судбине.
Тамара Мисирлић је девојка која има само 23 године, оснивач је хуманитарне фондације и иза себе носи приче људи којима је из корена променила живот. У новој епизоди „Бележнице душе“, ауторке и водитељке Гордане Васиљевић, Тамара први пут без задршке говори о својим почецима, страховима и терету обећања које мења судбине.
Целу епизоду погледајте у четвртак, 22.01. од 20 часова, на YouTube каналу Србија Данас.
Док већина њених вршњака још увек тражи свој пут, Тамара Мисирлић већ годинама њиме корача – сигурно, храбро и са срцем пуним одговорности. Са само 23 године, као оснивач хуманитарне фондације, иза себе носи приче људи којима је из корена променила живот. У новој епизоди „Бележнице душе“, Тамара отвара душу и први пут до детаља говори о почецима, сумњама, страховима и тренуцима када обећање дато неком значи више од сна.
ДЕВОЈКА КОЈА ЈЕ УСТАЛА И РЕКЛА: „ЖЕЛИМ ДА МЕЊАМ СВЕТ“
Тамарина прича не почиње фондацијом, папирима и организацијом. Она почиње много раније – у тренутку када је као веома млада девојка једноставно устала и рекла својима:
„Желим да помогнем. Желим да мењам свет око себе.“
„Када смо кренули, ми смо две и по године радили потпуно сами. Није постојала фондација, ја сам је основала касније. У почетку је то био мали круг – породица, пријатељи, неки блиски људи. Радили смо, зидали, помагали, а њима у почетку није било јасно како и зашто“, прича Тамара.
СТИПЕНДИЈА КАО ПОКЛОН НЕКОМЕ КОГА НИЈЕ НИ ПОЗНАВАЛА
Пре прве куће, пре великих акција, Тамара је имала само једну жељу – да помогне детету.
„Имала сам школску спортску стипендију. Пре него што смо кренули да градимо кућу том деди, ја сам молила да ме одведу код једне девојчице. Да јој дам своју гардеробу, да јој купим слаткише, грицкалице. И дала сам целу своју стипендију за то.“
Тада су, каже, и њени најближи схватили да то није тренутни порив, већ позив.
КОЛАЧИ, УЛИЦА И ОТАЦ У РАДНОМ ОДЕЛУ
Када је дошло време за прву кућу, ништа није било лако. Ни новац, ни логистика, ни вера да ће успети.
„Ја сам вукла свим силама. Правила сам колаче и продавала их у центру града. Све што је могло – радило се.“
Један тренутак посебно јој је остао урезан у срцу.
„Тада је тата скинуо своју униформу, обукао радно одело и радио раме уз раме са мајсторима – од јутра до мрака.“
ДЕДА КОЈИ НИЈЕ ВЕРОВАО ДА ЋЕ ИМАТИ КУЋУ
Можда најпотреснији део приче везан је за човека због ког је све и почело.
„Када сам први пут дошла код тог деде, он мени није веровао да ће кућа бити изграђена. А онда је материјал кренуо да стиже.“
Тамара се сећа тренутка када му је саопштила вест:
„Вратила сам се и рекла: ‘Деко, стиже материјал за кућу.’ Човеку није било добро. Буквално. Плашили смо се да не добије срчани удар од среће. У том тренутку није могао да верује. Постао је други човек.“
ШЕСТ МЕСЕЦИ БОРБЕ, УЧЕЊА И РАСТА
Изградња прве куће трајала је шест месеци. За Тамару – то није било само зидање.
„Ја сам ту учила и расла с њима. Упознавала мајсторе, материјал, шта је све потребно. Била сам ту све време, од почетка до краја.“
Када је кућа коначно завршена, то није био само кров над главом – била је то потврда да једна млада девојка може да помери планине.
СНАГА КОЈА ОБАВЕЗУЈЕ
Данас, када иза себе има фондацију и више људских судбина, Тамара не крије да је терет велики. У „Бележници душе“ отворено говори о томе колико је емотивно захтевно носити одговорност када некоме обећате дом, сигурност и нови почетак.
Обећање да ћеш некоме изградити кућу није само реч – то је страх, борба са системом, новцем и временом. Али и нешто што, како каже, даје смисао свему.
ПРИЧА КОЈА ТЕК ТРАЈЕ
Тамара Мисирлић није хероина зато што има фондацију. Она је то јер је као девојчица дала своју стипендију, продавала колаче, стајала на улици и на градилишту, и није одустала када је било најтеже.
И можда је баш зато њена прича толико снажна – јер доказује да се свет не мења годинама, титулама и функцијама, већ срцем које је спремно да каже:
„Ја ћу.“
Све епизоде емисије "Бележница душе" можете погледати на Јутјуб каналу портала Србија Данас кликом ОВДЕ!
"Бележница душе" – у четвртак 22.јануара од 20х
