ЗАБОРАВЉЕНИ БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ: Гуска уместо прасета, 12 колачића, а ево и шта су радили ЉУБАВНИ ПАРОВИ!
Није на одмет знати...
Божић је најрадоснији хришћански празник којим прослављамо рођење Исуса Христа. Према обичају, празнује се три дана. Некада се први дан проводио са породицом, а остала два се ишло у госте и честитало. За те дане се припремала и богата трпеза. Једини гост у кући првог дана Божића био је положајник – добар пријатељ домаћина који је доносио срећу.
И данас се Божић прославља у многим домовима, али су се обичаји, под утицајем модерног времена, изменили. О обичајима који су некада важили, сведоче само приче оних који не желе да традиција и све вредности оду у заборав.
НИЈЕ САМО НОВЧИЋ: Ево ШТА се још ставља у чесницу и коју СИМБОЛИКУ носи!
"ИСУС ПО ПРЕДАЊУ..." Карлеуша истицала да је АТЕИСТА, а сад Божић и ВЕРУ КОРИСТИ У ОВЕ СВРХЕ! (ФОТО)
УКУС ТРАДИЦИЈЕ: Направите чувене "ШАПИЦЕ" - кексићи који враћају у ДЕТИЊСТВО! (ВИДЕО)
На божићно јутро, још пре свитања, у православним храмовима звоне звона која објављују долазак најрадоснијег празника. Људи се поздрављају речима "Мир Божји, Христос се роди!", а отпоздрављају "Ваистину се роди!". И то је обичај који до данашњег дана живи. Међутим, много других божићних обичаја је заборављено.
- Некада је био обичај да се ујутру сва породица окупи и да се поделе посебни колачићи. Њих је било 12, јер је било 12 апостола. Сваки је био нечему намењен. Деци, за виноград, за жито, за стоку... Зато су се они најпре делили укућанима, а оно што је преостало износило се у двориште, шталу, тор… То младе сада не занима, и не раде то. Такође, данас ретко ко уноси сламу у кућу. По мени, то је био један од лепших обичаја. Чак и ја унесем само мало испод стола, ето да се види да је Божић, почиње причу Љубинка Мишков - Љупка, председница Удружења жена "Ливађанке" из Александрова.
- За Божић се спрема богата трпеза. То је дан када се први пут једе мрсна храна након поста. Раније се скоро у свакој кући пекла гуска за Божић. Данас гуску скоро нико не пече, већ се најчешће пече прасе - додаје саговорница.
Божић није Божић без колача, свеће, жита, вина и бадњака
Чак и ако је осталих дана у години мањкало хране, на Божић је морало да је буде и више него довољно. А тачно се знало и шта уз храну мора да буде на столу.
- На Божић, на столу треба да стоји колач. Данас колач ретко ко меси, већ га купују готов у пекари. Али, то није то. То треба домаћица да умеси. Није битно како ће испасти, важно је да се то ради у кући. Колач се сече пре ручка, а са кандилом се благосиљају укућани и дом. Пали се и свећа. Жито које је посађено на Светог Николу је порасло и оно обавезно стоји на столу. Такође, ту мора да стоје и гранчица бадњака и вино. Ја сам одрасла јужно од Београда доле у Србији. Били смо јако сиромашни, али верујте, за Божић је морало да буде спремљено хране колико волиш. Од супе, сарме, печења до колача. На столу су још биле и суве шљиве, суве смокве, суво грожђе... Правили су се и медењаци, божићни колачићи - присећа се Љупка.
Некада је једини гост на Божић био положајник
Некада је важило правило да се 7. јануара не иде од куће.
- Обичај је био да се првог дана Божића нигде не иде, него се остаје са породицом у кући. Једино специјални гост - положајник долази да честита Божић. Али, сад је и то ретко. Положајник је долазио ујутру и то са граном бадњака, да благосиља кућу, имање, како би година била срећна и берићетна. Изговарао је следећу здравицу: "Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица. Колико варница, толико у тору оваца. Колико варница, толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај" - каже Љубинка.
- Онда се тај положајник даривао даром који је домаћица припремила. Положајник је неко ко је добар пријатељ, који домаћину искрено жели добро. Он треба да има позитивну енергију. Ако није тако, могу да се десе многе ружне ствари током године. Тако је бар било веровање старих људи - додаје саговорница за портал ilovezrenjanin.com.
Божићни колач - чесница
За Божић се спрема и посебан колач. Чесница. И она се различито припрема у различитим крајевима земље. У Војводини од танких кора у које могу да се ставе ораси, суво грожђе, суве смокве, суве шљиве, мед... Зависно од воље домаћице. У остатку Србије је она најчешће у облику погаче која се меси.
- Некада су се месиле коре за чесницу, па су се оне сушиле на кревету. Данас се војвођанска чесница углавном прави с куповним корама. Многи чак и преливају овај колач шећерним сирупом. Али, то онда више није чесница него баклава. Наравно да се и чесница износи ујутру на сто. И онда се тражи у њој новчић за срећу. У осталим крајевима Србије чесница се меси као хлеб - каже Љубинка.
"Некада су момци долазили код девојака само на Божић и то с коњима"
Пре неколико деценија, момци и девојке нису могли да се виђају кад су хтели. Него само у посебним приликама, а једна од таквих је био управо Божић.
- Пре четрдесетак па и више година, на Божић су момци долазили са хармоником, у двориште код девојака и то на коњима. И нико им за то није приговарао. Цуре су тог дана китиле момке везеним пешкирима. То је, такође, један од лепших обичаја који је везан за прославу најлепшег хришћанског празника. Ја бих волела, иако немам девојке за удају, јер су моја деца већ у браку, да се овај обичај одржао и да је и данас актуелан. Наравно да су се момци увек највише задржавали у оним двориштима где је било најлепших девојака. И једино тог дана нико није могао да их истера из дворишта. Хтеле девојке или не, тог дана су морале да виде момке - присећа се саговорница.
Посебно поштовање се исказивало куму
- Важан обичај за Божић је био, а што се опет данас не ради, да се трећег дана празника иде код кума и да се куму перу ноге. На тај начин се исказивало поштовање према кумовима. Ја и дан данас одем до кума, али се на рачун прања ногу само нашалимо сви заједно. И на тај начин се присећамо некадашњег обичаја. Тог дана се обавезно месила погача за кума - каже Љубинка.