Жена у Србији родила ћеркицу са 62 године: Послала апел да би јој дете имало кров над главом и кад ње не буде

Када су сви дигли руке и отписали ту могућност, она је веровала, а кажу да када довољно верујете, чуда се дешавају. Једно такво "чудо" из корена је променило њен живот када је родила дете у 62. години и тако постала најстарија породиља у Србији, а осмех са лица не скида због свог малог "чуда" - ћеркице Ајлине због које руши све животне препреке, пише Телеграф.

Ајлина је данас плод непоколебљиве жеље за мајчинством, због ње мајка Атифа слави живот и радује се сваком дану. Због ње не престаје да се бори и са поносом одговара да јој ништа није тешко. Због ње не зна за реч "страх". Због ње људи почињу да верују у чуда.

- Не могу ни да вам опишем какав је тај осјећај био када сам је узела први пут у руке. Радосна сам била и од среће сам плакала. Увек сам имала жељу и дуго сам чекала да постанем мајка. Родила сам је у Београду у Клиничком центру и тај тренутак ми је било нешто најмилије на свету - почиње Атифа причу за Telegraf.rs говорећи о тренутку који никада неће моћи да избрише из своје главе, о тренутку када је узела своје чудо у руке и када јој је дала име Ајлина.

Њена дуга борба за мајчинство није ни секунде била испуњена сумњама, али тренутак када је угледала своје чедо избрисао је све препреке, године и страхове. За наш портал прича како је подносила трудноћу и прве месеце бриге око детета, па све до данас.

- Од тог тренутка све се изменило. Тада су приоритети постали другачији. Трудноћа је супер прошла, нисам била болесна, нити било шта слично. Била сам у Београду у болници од трећег месеца, па све док се нисам породила у 9. месецу. Никада ни једног тренутка нисам помислила да ми је нешто за њу тешко. Све ми се чинило лагано и нон стоп сам била око ње. Потпуно сам је сама одгајила - прича нам Атифа док је ћеркица држи за руку и помно слуша речи мајке.

Она је испунила себи жељу и уз помоћ вантелесне оплодње добила дете у 62. години када је то готово немогуће. Како каже, имала је подршку свих и уз помоћ медицине успела је да оствари свој сан.

Како некада обично и бива у малим срединама, деси се попреки погледи или покоји чудни коментар, међутим, Атифа каже да у њеном случају то није било тако. Одувек је, каже, имала подршку свих.

- Хвала Богу, сви су супер реаговали када сам родила дете. Помаже народ ко колико може, јер ја примам 25.000 динара пензије, не могу да платим кирију, храну, ништа. Једна жена из Немачке ми плаћа кирију, комшије су супер, помогну колико могу - прича ова жена.

По доласку на адресу на којој живе мајка и ћерка, одмах смо приметили колико је девојчица привржена мајци, не пушта њену руку и поред ње се осећа сигурно. Мајка поносно потврђује наша запажања док гледа ћерку и са сузама у очима прича о њој.

- Она воли да је стално уз мене. По целу ноћ ме грли и тако заспи, без мене неће да заспи - прича Атифа са благим осмехом на лицу.

Мала Ајлина ове године је кренула у први разред, а мајка је описује као добро дете, послушно и живахно. Ова слатка девојчица трчкарала је око зграде, а када је дошао тренутак разговора, одмах је послушала мајку, ухватила је за руку и гледала је крупним очима и упијала све што је мајка причала. Девојчица, помало стидљиво, одговарала је и на наша питања.

- Имам учитељицу. Волим да се играм са другарицама, учим штампана слова. Омиљени предмет ми је српски, а не волим енглески - одговара девојчица помало стидљиво.

Атифина скромна примања, пензија од 25.000 динара не може да покрије трошнове живота. Захвална је добрим људима и комшијама који јој помогну колико могу. Једна жена из Немачке плаћа јој кирију и уплатила јој је 25.000 евра, а Атифина жеља је да док још може обезбеди детету стамбено питање.

- Гради се једна зграда у Новом Пазару, жена из Немачке је уплатила 25.000 евра, а стан кошта 65.000. Надам се да ћемо некада успети да скупимо тај новац да би моја Ајлина имала лепу будућност и кров над главом и кад мене не буде - каже ова мајка.

Ова прича не познаје границем, а Атифа је доказ да је све могуће ако довољно желите. Данас поносно гледа како њено дете креће у први разред и сећа се сваког изазова и тренутка. Данас за руку држи свој сан, сваоју снагу и доказ да је за љубав и жељу за дететом свако време право. Атифа и Ајлина су доказ да живот увек нађе начин.