ИГНОРИСАО ЈЕ УМОР и главобоље мислећи да су безазлене – дијагноза која је уследила ЗАУВЕК МУ ЈЕ ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ

У октобру 2025. године Шејн Кромер (35) из Нотингема у Великој Британији почео је да осећа низ необичних тегоба које је у почетку приписивао стресу и исцрпљености. Као отац 20-месечног сина Елијаха, којег одгаја са супругом Лауром, веровао је да су умор и честе главобоље једноставно део ужурбаног породичног живота.

Осим тога, почео је да примећује проблеме са видом, али ни то га није превише забринуло. Мислио је да му се само погоршала диоптрија, будући да је наочаре носио већи део живота.

"Био сам стално уморан, али сам си говорио да ће проћи. Све сам објашњавао – родитељство, мањак сна, свакодневни стрес", присећа се Шејн за УНИЛАД.

"Кад ми се вид погоршао, помислио сам да ми само треба нова диоптрија за наочаре".

Временом су се почеле појављивати и друге промене. Губио је кључеве, осећао се ментално спорије и повремено заборављао шта је уопште радио у том тренутку. Иако су му симптоми појединачно деловали безазлено, заједно су стварали образац који тада није препознао.

Његова супруга Лаура почела је да примећује да нешто није у реду. Шејн је био све уморнији, мање енергичан и повученији него иначе, али ни тада нико није слутио колико је ситуација озбиљна. Стање се нагло погоршало касније тог месеца. Шејн је осећао стални притисак иза ока и уха, праћен екстремним умором.

Пресудан тренутак догодио се када је пао покушавајући да подигне свог малог сина, што је био јасан аларм да мора да потражи лекарску помоћ.

Након прегледа код лекара опште праксе, хитно је упућен у болницу, где су претраге откриле више тумора на мозгу. Убрзо му је дијагностикован дифузни глиом средње линије – редак и врло агресиван облик рака који се најчешће јавља код деце и млађих одраслих особа. "Стварност ме погодила попут зида", рекао је Шејн, "Најгоре није било размишљати о себи, него о Лаури и Елијаху – о томе шта би значило да нисам ту за њих".

Након 30 сесија радиотерапије, лекари сада процењују да ли Шејн може да учествује у клиничком испитивању нових терапија. Паралелно са борбом за сопствено здравље, одлучио је да искористи свој глас како би подигао свест о туморима мозга и подржао оснивање Центра изврсности за истраживање тумора мозга на Универзитету у Нотингему.

"Ако осећате да нешто није у реду, немојте то игнорисати. Слушајте људе око себе који примете промене. Постављајте питања и тражите додатне претраге. Тумори мозга не бирају. Породице заслужују боље могућности, ефикасније третмане и више наде него што је данас доступно", поручује.