Овај домаћи сок жене праве сваке јесени, а сада је добио и научну потврду: Парадајз је за 6 недеља повезан са смањењем масноће у јетри

Парадајз је једна од намирница која се код нас троши на све могуће начине – једе се свеж, кува у сос, меље за зимницу и претвара у сок. Сада је добио још један занимљив разлог за пажњу: ново рандомизовано истраживање на људима показало је да је свакодневни унос парадајза током шест недеља био повезан са већим смањењем масноће у јетри код особа које су имале метаболички повезану масну болест јетре.

И ту прича постаје још занимљивија. Истраживачи са Туфтса управо су објавили и рад о једном готово непознатом једињењу из парадајза – фитоену – које је у експерименту на мишевима значајно ублажило развој масне болести јетре.

ПАРАДАЈЗ НИЈЕ САМО ЗА САЛАТУ

Када се каже парадајз, већина људи прво помисли на ликопен – црвени пигмент по којем је ова намирница позната.

Међутим, парадајз садржи читаву комбинацију биоактивних једињења, а међу њима је и фитоен, безбојни прекурсор ликопена.

Управо је он привукао пажњу истраживача са Туфтса.

У студији објављеној у августу 2026. године, истраживачи су испитивали шта се догађа када мишеви на исхрани која подстиче метаболичку масну болест јетре добијају фитоен. После 24 недеље, животиње које су га добијале развиле су знатно мање изражену масну болест јетре у поређењу са мишевима који га нису добијали.

То је веома занимљиво, али постоји једна важна ограда: резултат је добијен на мишевима и не значи да је доказано да ће иста количина фитоена из парадајза имати исти ефекат код људи.

А ОНДА ЈЕ СТИГЛА И СТУДИЈА НА ЉУДИМА

Још занимљивије је што је независно од овог експеримента објављено и рандомизовано истраживање које је директно посматрало унос парадајза код људи са МАСЛД, односно метаболички повезаном масном болешћу јетре.

У студији ПОМОСАНО учествовало је 79 одраслих особа.

Једна група је шест недеља сваког дана уносила 200 грама сировог парадајза и 50 грама парадајз-соса, док је контролна група пратила исхрану без парадајза.

Резултат је био занимљив.

Мера масноће у јетри смањила се у обе групе, али је смањење било веће код људи који су свакодневно уносили парадајз. Медијана промене била је -35 дБ/м у групи која је јела парадајз, наспрам -18 дБ/м у контролној групи. Разлика између група била је статистички значајна.

Другим речима, ово није само прича о томе да је парадајз „здрав јер има витамине“. У једном контролисаном испитивању, свакодневни унос парадајза био је повезан са мерљивим смањењем показатеља стеатозе јетре.

ГДЕ ЈЕ ТУ СОК ОД ПАРАДАЈЗА?

Е управо зато је сок занимљив.

Парадајз се код нас традиционално користи и као сок, а сок и други производи од парадајза могу бити практичан начин да се ова намирница укључи у свакодневну исхрану.

Ипак, важно је разликовати оно што је испитивано од онога што тек можемо да претпоставимо.

У ПОМОСАНО студији није испитивано да ли једна чаша домаћег парадајз-сока дневно „чисти јетру“. Учесници су добијали 200 грама сировог парадајза и 50 грама парадајз-соса дневно.

Зато не можемо поштено рећи да је доказано да ће једна чаша сока имати потпуно исти ефекат.

Али можемо рећи нешто много занимљивије: парадајз је сада добио конкретне податке из истраживања на људима који повезују његов свакодневни унос са смањењем масноће у јетри.

ШТА ЈЕ СА ХОЛЕСТЕРОЛОМ?

Овде треба бити опрезан са великим обећањима.

У поменутој шестонедељној студији нису пронађене значајне разлике између група у укупном холестеролу, ЛДЛ-у или ХДЛ-у. Такође није било значајне разлике у телесној тежини, саставу тела, глукози и већини других метаболичких и биохемијских показатеља.

Дакле, наслов „смањује масноћу у јетри и холестерол“ био би преширок за оно што је ова студија заиста показала.

Много је прецизније рећи да је смањење масноће у јетри било јасно уочено, док ефекат на холестерол у тој студији није потврђен.

ЗАШТО ЈЕ ПАРАДАЈЗ ТОЛИКО ЗАНИМЉИВ?

Није у питању само једна супстанца.

Парадајз садржи ликопен, фитоен, бета-каротен, витамин Ц, витамин Е, полифеноле и друге биљне компоненте. Управо комбинација различитих једињења може бити један од разлога због којих истраживачи све више проучавају целу намирницу, а не само један издвојени нутријент.

Ранија истраживања са Туфтса такође су показивала потенцијал парадајза и ликопена у експерименталним моделима масне болести јетре, али су аутори наглашавали потребу за квалитетним испитивањима на људима.

Сада таквих података има више.

КАКО ДА ГА ЈЕДЕМО?

Ако већ правите парадајз-сок код куће, нема потребе да га посматрате као лек.

Много је корисније да парадајз буде део целокупне исхране.

Можете га користити као:

• домаћи сок без додатог шећера,
• парадајз-сос,
• свеж парадајз уз оброк,
• кувани парадајз са поврћем,
• основу за супе и чорбе.

Парадајз-сос је посебно занимљив јер се ликопен из парадајза боље искоришћава након термичке обраде, а мала количина масти може додатно помоћи његовој апсорпцији.

АЛИ ЈЕДНА ЧАША НИЈЕ ЧАРОБНИ НАПИТАК

Ово је најважнија ствар.

Масна јетра се не решава једном намирницом. Исхрана, телесна тежина када постоји вишак килограма, физичка активност, алкохол, шећери и укупни квалитет јеловника имају много већу улогу од било ког појединачног сока.

Зато парадајз-сок треба посматрати као део добре исхране, а не као терапију.

Посебно особе којима је већ дијагностикована масна болест јетре не би требало да прекидају терапију или мењају препоруке лекара због било ког новог истраживања.

Али чињеница да се управо ове године појављују и подаци на људима о свакодневном уносу парадајза и ново истраживање са Туфтса о фитоену даје сасвим довољан разлог да на обичан парадајз погледамо мало другачије.

Намирница коју многе породице сваког лета кувају, мељу и претварају у зимницу сада је у центру истраживања која покушавају да открију шта све њена природна једињења могу да раде у организму.

А за јетру је порука засад једноставна: парадајз јесте занимљив савезник у исхрани, али није чаробни лек.