Питали сте Гугл о стресу, а психолог вам одговара: Ево како да препознате и суочите се са симптомима стреса

Према проценама, сваког минута на Гуглу се постави око 70 хиљада питања о здрављу - од симптома и болести, преко лекова, до прегледа и терапија. То значи да се дневно прикупи више од милијарду упита, а многи од њих остају без стручног и поузданог одговора. Порталу Стетоскоп покренута рубрика у којој лекари и сарадници дају објашњења на најчешће здравствене недоумице. На питање о стресу одговарала психолошкиња Милица Микић Грчкарац.

Да ли је стрес опасан?

Разликују се две врсте стреса:

• Еустрес, који је изазван пријатним дражима. То су краткотрајни, мање изражени поремећаји homeostaze који се успешно контролишу и који се доживљавају као пријатни. Доприносе здрављу тако што подижу самопоуздање човека и оспособљавају га за успешно реаговање на стресне ситуације.
• Дистрес, који је непријатан, интензиван или хроничан стрес који угрожава здравље.

Шта узрокује стрес?

Човек добија податке о спољашњој и унутрашњој средини путем рецептора, стварају се нервни сигнали који се одводе до одређених области у мозгу, где се ти подаци обрађују. Ако се стимулуси процене као реметећи и опасни по организам, започиње читав низ реакција као одговор на дату процену. Тачније јавља се стресна реакција као одговор, при чему је кључни фактор у настанку стреса наша процена. Стрес је нормалан физички и физиолошки одговор на дражи и догађаје које ми доживљавамо као претњу и у нама доводе до стања узнемирености и нарушавају нашу равнотеже.

Када се развије стрес изазива низ физиолошких реакција: мишићну напетост у леђима, врату и раменима, поремећај крвног притиска, учестале главобоље, болове у леђима и грудима, несаницу или стални осећај поспаности, немогућност искључења и релаксације, тешкоће са концентрацијом, осећање хроничног умора, аритмије и многе друге. Када постоји хронично дејство стреса настају психосоматске болести.

Како контролисати стрес?

Прецизно дефинишите узроке стреса, шта ви можете реално да промените:

- Можете ли да промените изазиваче стреса? 
- Шта тачно можете и на који начин?
- Можете ли да смањите интензитет стреса? 
- Да ли имате идеју како то можете да урадите? 
- Имате ли времена и енергије за промену? (запостављање циљева, менаџмент времена, промене у околини и навикама, учење техника саморегулације...)
- Баланс у важним животним областима (породица, посао, здравље, пријатељи)
- Физичка активност и здравље (релаксација, медитација, јога)
- Исхрана и начин живота

Психотерапијске технике (психоедукација, стрес инокулациони тренинг, технике релаксације, вежбе дисања, аутогени тренинг, mindfulness, вођена фантазија, bioffidbek итд.)

Како смањити стрес и нервозу?

1. Да смањите изложеност стресним ситуацијама. Постаните свесни изазивача стреса код вас и својих емоционалних и физичких реакција на стрес –прва мера заштите од стреса је промена спољашњих фактора.
2. Да промените перцепцију, начин тумачења стварности, начин на који придајете значај одређеним догађајима.
3. Да научите вештине саморегулације како бисте боље толерисали стрес.
4. Рад на себи и јачање сопствених ресурса.

Како се мери стрес?

Постоје уређаји којима се мере физиолошке реакције организма, за технике биофидбек и неурофидбек, али на тај начин се индиректно може измерити ниво стреса путем мерења мождане активности, крвног притиска, откуцаја срца, телесне температуре и других телесних функција.

Као што је речено, стрес је последица наше процене реалности, тако да се стрес не може објективно измерити, стрес се субјективно процењује на замишљеној скали од 0 до 10.

Како стрес утиче на мозак?

Стрес-окидач покреће реакцију нашег ‘емотивног мозга’ и доводи до ослобађања стрес хормона који се назива кортизол. При стресној ситуацији мењају и остале телесне функције како би се организам боље припремио за “борбу или бег”.

Долази до убрзаног метаболизма, повишеног крвног притиска, повећава учесталост и снагу срчаног рада, смањује активност гастроинтестиналног система и бубрега, умерава крв према мозгу, мишићима и јетри. Мозак захтева велику количину хранљивиг материја и кисеоника како би оптимално функционисао. У стресним ситуацијама организам дату енергију “троши” на стрес, па долази до поремећаја у когнитивним функцијма (мишљење, памћење, увиђање). Такође, истраживања су показала и промене у структури мождане масе код испитаника који су дуже времена под стресом.

Да ли је стрес опасан у трудноћи?

Истраживања из пренаталне психологије говоре у прилог томе да душевно и телесно стање мајке, док је у трудноћи, има велики значај на развој детета. Дете у утроби реагује на мајчине срчане ударе, било да га умирују или узнемиравају. Несигурност, незадовољство, страх и стресне реакције мајке неповољно утичу на ток трудноће и развој плода, због поремећаја у функцији хипоталамуса, хипофизе и других жлезда са унутрашњим лучењем.

Шта је емоционални стрес?

Емоционални или психички стрес је везан за когнитивну процену или перцепцију претње. Суштина стреса је одређена не само стресорима (изазивачима стреса) већ и карактеристикама личности. Постоје А, Б, Ц и Д личности.

А тип личности

Амбициозни, борци, агресивни, импулсивни, непрекидно под тензијом, у надметању са својим окружењем и самим собом, перфекционисти, увек у покрету, често раду подређују све остало.

Ц тип личности

Наизглед равнодушни и мирни, задржавају своје емоције, реакције, агресију у себи, без самопоуздања, посао је у другом плану, задовољства налазе у другим активностима.

Б личности

Најређи тип, зато што је у неком смислу идеал, већина антистрес програма је усмерена на достизање Б типа личности. Реагују мирно и одмерено, анализирају ситуацију, процењују могућности, свесно бирају врсту одговора на stress, оптимистични, налазе смисао у ономе што раде, али немају за циљ да побеђују по сваку цену.

Д личности

Карактерише тенденција ка доживљавању негативних емоција, инхибиција изражавања сопственог мишљења и ставова, неповерење према социјалној околини и избегавање социјалне околине и социјалне подршке.

Извор: Stetoskop.info/Miloš Ђошић