Расте кроз асфалт и бетон, сви је чупају као коров, а у СЕПТЕМБРУ јој се вади корен: Пун је ИНУЛИНА, традиционално се користио за пробаву, а од њега се правила и замена за КАФУ

Расте поред путева, на ливадама, запуштеним површинама, па чак и кроз пукотине бетона и асфалта. Због тога је многи доживљавају као обичан коров и чупају чим је угледају.

Али ова скромна биљка има једну занимљиву тајну – највреднији део налази се испод земље.

Када дође јесен, посебно је занимљив њен корен, познат као богат извор инулина. Управо због њега цикорија је вековима имала место у традиционалној употреби, а њен осушени и пржени корен користио се и за припрему напитка који може да послужи као замена за кафу.

Реч је о водопији, односно цикорији (Cichorium intybus).

Биљка коју гледамо сваки дан, а мало ко зна шта крије

Цикорија је вишегодишња биљка препознатљива по нежним плавим цветовима. Није захтевна и може да опстане на различитим теренима, због чега је веома честа у нашем поднебљу.

Док јој се лети пажња посвећује због цвета, у јесен се прича мења – тада се традиционално сакупља корен.

И управо ту почиње најзанимљивији део.

Зашто је њен корен толико занимљив?

Цикоријин корен је један од најпознатијих природних извора инулина, растворљивог прехрамбеног влакна које има пребиотичка својства. Савремена истраживања корен цикорије управо због тога проучавају као важан извор влакана.

Количина инулина зависи од биљке, услова узгоја и начина мерења, али истраживања потврђују да га корен може садржати у значајној количини. Нека истраживања наводе и да се садржај мења током сезоне, при чему се веће количине могу бележити у јесен.

Зато није чудно што се корен цикорије данас користи и као индустријски извор инулина.

Инулин и пробава

Инулин припада групи влакана која доспевају до дебелог црева и тамо служе као подлога за ферментацију цревних бактерија.

Због тога се убраја у пребиотичка влакна, а истраживања су показала да инулин-фруктани могу утицати на састав цревне микробиоте, укључујући повећање корисних бифидобактерија.

То је један од разлога због којих је цикорија занимљива када се говори о варењу и здрављу црева.

Али постоји једна важна ствар: већа количина инулина код неких људи може изазвати гасове и надутост, нарочито ако се унос нагло повећа.

Дакле, није поента у томе да га треба узимати што више, већ да је цикорија занимљив природни извор овог влакна.

А шта је са ХОЛЕСТЕРОЛОМ и ТРИГЛИЦЕРИДИМА?

Ово је део приче који привлачи посебну пажњу.

Истраживања инулин-тип фруктана испитивала су њихов могући утицај на масноће у крви. Једна велика мета-анализа 55 рандомизованих контролисаних студија показала је мала просечна смањења ЛДЛ холестерола и триглицерида код испитаника који су узимали инулин-тип фруктане. Међутим, аутори су оценили сигурност доказа као ниску или веома ниску и нагласили да су потребна квалитетнија истраживања.

Зато није правилно рећи да ће цикорија „спустити холестерол“, али јесте занимљиво да се инулин из цикорије и његов могући утицај на липидни профил и даље проучавају.

Другим речима – оно што је некада било само „коров“ данас је предмет озбиљног научног интересовања.

Наше баке су знале још једну њену намену

Можда је најзанимљивији део приче управо онај који нема много везе са модерним суплементима.

Од корена цикорије правила се замена за кафу.

Корен се сушио, затим пржио и млео, а потом користио за припрему тамног, ароматичног напитка карактеристичног горкастог укуса.

Цикорија се и данас користи у напицима без кофеина, али и као додатак правој кафи, управо зато што пржени корен даје тамну боју и арому која подсећа на кафу.

Занимљиво је да се током пржења мења састав корена, па се део инулина и других једињења разграђује и настају нови спојеви који доприносе карактеристичном укусу и мирису пржене цикорије.

Дакле, није реч само о савременом „здравом тренду“.

Цикорија као замена за кафу има дугу традицију.

Зашто баш СЕПТЕМБАР?

Ту се крије још један разлог због којег је ова биљка занимљива управо сада.

Током лета најлакше је уочити њене плаве цветове, али у јесен пажња прелази на корен. Управо тада се у традиционалном сакупљању биљака корен цикорије вади, чисти и припрема за даље сушење или обраду.

И зато је септембар право време да се сетимо биљке коју током остатка године готово и не примећујемо.

Оно што изгледа као неугледан коров који се пробија кроз асфалт заправо има корен богат влакнима, историју употребе у исхрани и једну посебно занимљиву причу – завршавао је у шољи уместо кафе.

Не берите биљке поред прометних путева

Иако цикорија расте уз путеве и на различитим запуштеним површинама, то не значи да такву биљку треба брати за исхрану.

Биљке које расту непосредно уз прометнице могу бити изложене загађењу, а дивље биљке никада не треба користити ако нисте потпуно сигурни да сте их правилно препознали.

За употребу је много сигурнији корен поуздано идентификоване биљке са чистог и незагађеног места или производ намењен за исхрану.

Од корова до шоље без кофеина

Цикорија је једна од оних биљака поред којих пролазимо сваког дана, а да је готово и не примећујемо.

Расте кроз бетон, пробија се поред асфалта и често завршава у канти као коров.

А када стигне јесен, њен корен постаје најзанимљивији део биљке.

Пун је инулина и других биљних једињења, традиционално је коришћен на различите начине, а вековима је имао још једну потпуно неочекивану улогу – од њега се правио напитак који је могао да замени кафу.

Данас се управо због инулина проучава и његова могућа улога у здрављу црева, док се утицај инулин-фруктана на холестерол и триглицериде и даље истражује.

Зато следећи пут када угледате мали плави цвет како се пробија кроз траву или пукотину поред пута, можда нећете прво помислити на коров.

Најзанимљивије код њега налази се – испод земље.