СЕДЕЊЕ највише утиче на један ОРГАН: Како на здравље делује све мање кретање човека?
Док савремени темпо живота диктира дуготрајно седење – у канцеларији, током вожње или уз дигиталне уређаје – тело тихо трпи последице недостатка кретања, а физичка пасивност постаје невидљива претња нашем здрављу.
У савременом начину живота, где већина људи проводи сате седећи – било за рачунаром, у аутомобилу или пред екраном – физичка неактивност постаје тихи непријатељ здравља.
Некретање (физичка неактивност) најгоре утиче на срце – односно кардиоваскуларни систем. Дуготрајно седење и недостатак физичке активности значајно повећавају ризик од:
- високог крвног притиска
- гојазности
- повишеног холестерола
- срчаних болести (нпр. коронарне болести, срчани удар)
- стварања крвних угрушака (тромбоза)
- Поред срца, некретање озбиљно нарушава и здравље следећих органа и система:
Мишићи и кости – долази до атрофије мишића, слабљења мишићно-коштаног система и остеопорозе
Мозак – смањена циркулација утиче на когнитивне функције и повећава ризик од депресије и деменције
Плућа – слабија вентилација и капацитет, нарочито код старијих
Дигестивни систем – спорији метаболизам, затвор и проблеми са варењем
Укратко: срце је најугроженије, али последице се осећају на целом телу.
