Сремуш је невероватно здрав, чисти цео организам и право је БЛАГО ЗА КРВНЕ СУДОВЕ, али има два ОПАСНА ДВОЈНИКА: Ако их поједете, ПОСЛЕДИЦЕ могу да буду КОБНЕ
Сремуш, познат и као медвеђи лук (Allium урсинум), је дивља биљка слична белом луку која расте у шумовитим подручјима и користи се у кулинарству и традиционалној медицини. Цењен је због бројних благодати по здравље, али постоје и одређене контраиндикације. Такође, ова лековита биљка има два отровна двојника у природи, те би приликом брања сремуша требало бити веома опрезан, јер би конзумирање токсичних "близанаца" могло да се заврши фатално.
Сремуш многи додају у салате и сокове, песто сос са сремушем је изванредан додатак тестенини, а народни травари од ове биљке праве тинктуру за чишћење крвних судова.
Иако би многи помислили да је најједноставније отићи у најближу шуму и набрати листове ове лековите биљке, тај подухват може да буде веома ризичан, а у неким случајевима и погубан. Наиме, сремуш је по изгледу веома сличан као две отровне биљке – мразовац и ђурђевак, и потребно је добро познавање лековитог биља да бисте их разликовали.
Како разликовати сремуш од отровних двојника?
У природи постоји неколико биљака које изгледају слично сремушу, али су отровне. Најпознатије су ђурђевак (Convallaria мајалис) и мразовац (Colchicum аутумнале). Разликовање ових биљака је кључно како би се избегло тровање.
Ево на шта би требало да обратите пажњу како бисте препознали сремуш и разликовали га од његових отровних двојника.
Мирис
Једна од најпоузданијих особина сремуша је јак мирис налик белом луку. Када се згњечи лист, испушта интензиван мирис.
Ђурђевак нема мирис белог лука. Његови листови немају карактеристичан мирис када се протрљају.
Мразовац такође нема арому белог лука.
Листови
Листови сремуша су широки, елиптични и извиру директно из земље, без стабљике. Мекани су и нежни на додир.
Листови ђурђевка су слични по облику, али су обично чвршћи. Израстају из стабљике и груписани су у паровима.
Листови мразовца су често шири и дебљи од листова сремуша. Такође израстају директно из земље, али су обично груписани и изгледају меснато.
Цветови
Сремуш цвета крајем пролећа до почетка лета. Његови цветови су бели, звездасти и груписани у штитове на врховима стабљика.
Цветови ђурђевка су мали, бели и звонасти, груписани у гроздове на једној страни стабљике. Имају препознатљив мирис, али не подсећа на арому белог лука.
Мразовац има препознатљиве ружичасте или љубичасте цветове сличне крокусима који се појављују на јесен. Листови се обично појављују одвојено, у пролеће.
Време појављивања
Сремуш се појављује у рано пролеће, пре него што стабла у шумама развију своје листове, што омогућава приступ сунчевој светлости.
Ђурђевак се појављује касније у пролеће, обично цвета у мају.
Листови мразовца избијају у пролеће, али се цветови обично појављују у јесен.
Где расте сремуш
Сремуш најчешће расте у влажним, сеновитим шумама са богатим земљиштем.
Ђурђевак такође расте у сеновитим шумама, али преферира нешто сувија места од сремуша.
Мразовац обично расте у влажним ливадама или у баштама, али преферира отворенија и сунчанија места.
Пре брања дивљих биљака, увек се добро информишите и пажљиво проверите карактеристике врсте коју намеравате да користите. Уколико нисте потпуно сигурни у своју способност препознавања сремуша и његових отровних двојника, најбоље је да га не сакупљате самостално. Консултација са искусним сакупљачима биљака или ботаничарима може вам помоћи да се сигурно упознате са разликама и избегнете потенцијалну опасност.
Здравствене предности сремуша
Сремуш је богат алицином, једињењем које има јака антибактеријска и антивирусна својства. Помаже у превенцији и борби против инфекција.
Конзумација сремуша може допринети снижавању крвног притиска због његове способности да побољшава циркулацију и шири крвне судове.
Сремуш стимулише пробавне ензиме, што помаже варењу хране и смањењу надутости и гасова.
Ова биљка, такође, помаже у чишћењу организма од токсина захваљујући својим диуретичким својствима; сремуш повећава излучивање вишка течности и отпада из тела.
Антиоксиданти у сремушу помажу у смањењу оксидативног стреса и штите срца од болести. Такође може да смањи ниво „лошег“ ЛДЛ холестерола.
Сремуш је богат витамином Ц и другим антиоксидантима који јачају имуни систем, помажући телу да се бори против прехлада и грипа.
Садржи флавоноиде и друге антиинфламаторне супстанце које помажу у смањењу упала у телу.
Ко би требало да једе сремуш
Сви који желе да побољшају своје опште здравствено стање могу да укључе сремуш у своју исхрану. Посебно се препоручује:
Особама са високим крвним притиском
Особама са дигестивним проблемима
Особама које желе да ојачају свој имуни систем
Особама које желе да смање ниво холестерола
Особама које траже природни начин детоксикације
Ко не би смео да једе сремуш
Иако је сремуш генерално безбедан за већину људи, одређене групе би требало да буду опрезне или га избегавају:
Труднице и дојиље
Због недовољно истражених ефеката сремуша током трудноће и дојења, препоручује се да труднице и дојиље избегавају његову конзумацију у великим количинама.
Особе са гастроинтестиналним поремећајима
Они који већ имају проблеме са стомаком, попут синдрома иритабилног црева или чира, требало би да буду опрезни са количином сремуша коју конзумирају, јер ова биљка може да изазове иритације.
Особе које користе лекове за разређивање крви
Сремуш може да појача ефекат лекова за разређивање крви, као што је варфарин, што опет може да повећа ризик од крварења. Пре конзумације требало би се консултовати са лекаром.
Особе са алергијама на лук или бели лук
Уколико сте алергични на лук и/или бели лук, постоји могућност да ћете бити алергични и на сремуш, па би требало да га избегавате
Србија Данас/Блиц Жена/Пренела Ј.Ш.