Стари рецепт наших бака за УПОРАН КАШАЉ: Овај напитак од 2 састојка умирује надражено грло и помаже избацивање секрета – прави се за 5 минута

Када крену хладнији дани, кашаљ и надражено грло постају чест проблем, а многи тада посежу за старим кућним рецептима. Један од њих користи свега два састојка и припрема се за неколико минута.

Главни састојак је дуња, тачније њене семенке, које су у традиционалној употреби познате по томе што у води стварају слузаву материју која може да обложи и умири надражено грло.

Таква употреба није само део народног предања. Прегледи традиционалне медицине наводе да се слуз из семенки дуње користила орално код кашља, док научни радови потврђују да семенке заиста стварају муцилагинозну, односно слузаву масу када се потапају у води.

Потребна су само 2 састојка

За традиционални напитак потребни су:

• 1 кашичица целих семенки дуње
• 200–250 мл млаке воде

Семенке се прелију водом и оставе неколико минута да пусте слуз. Добијена течност постаје благо желатинозна управо због природног муцилага који се ослобађа из семенки.

У традиционалној употреби ова слуз се користила као средство које умирује надражај у грлу, због чега се дуња помиње у рецептима за кашаљ и тегобе горњих дисајних путева.

Зашто семенке дуње праве слуз?

Семенке дуње садрже полисахаридни муцилаг који у додиру са водом бубри и формира карактеристичну слузаву структуру. Управо је та особина разлог због којег су семенке вековима имале место у традиционалној употреби.

Таква слуз може да направи заштитни слој преко надражене слузокоже, па се традиционално користила када грло пече, гребе или када кашаљ додатно иритира ждрело.

Важно је, међутим, направити разлику између умиривања симптома и лечења узрока. За обичан кашаљ овај напитак може бити део кућне рутине, али не треба га представљати као замену за терапију или преглед лекара.

А шта је са секретом?

Код кашља са секретом циљ није нужно потпуно зауставити кашаљ. Кашаљ је један од начина на који организам избацује слуз из дисајних путева.

Зато се за овај традиционални напитак може рећи да умирује надражено грло и може олакшати осећај гребања и иритације, док тврдњу да „разлаже секрет“ треба схватити као традиционалну, а не као доказану фармаколошку функцију дуње.

Дуња је иначе проучавана због различитих биљних једињења, укључујући полифеноле, пектин и друге биоактивне материје, али су докази о њеним терапијским ефектима још увек ограничени и велики део истраживања није спроведен на људима.

Важна ствар коју не треба прескочити

Иако су семенке дуње традиционално коришћене, не треба их јести, жвакати или млети.

Семенке садрже цијаногене гликозиде, међу којима је амигдалин, који у одређеним условима може довести до стварања цијановодоника. Литература наводи да су количине у семенкама обичне дуње релативно ниске, али управо због тога није добра идеја експериментисати са великим количинама семенки или их конзумирати као храну.

Ако се традиционални рецепт припрема, користе се целе семенке, које се након припреме не једу.

Када кашаљ ипак није за кућни рецепт?

Ако кашаљ траје дуго, погоршава се или га прате висока температура, отежано дисање, бол у грудима, искашљавање крви или други забрињавајући симптоми, потребно је обратити се лекару.

Традиционални напици могу бити пријатни за грло и део кућне неге код благих тегоба, али не могу утврдити због чега је кашаљ настао.

Дуња тако остаје занимљив пример како су наше баке користиле оно што су имале у кући: једноставан плод, неколико семенки и воду претварале су у напитак који се традиционално користио када грло гребе и кашаљ не да мира.